Sadi bosilj Marija
U otoci kraj mora.
K njoj dolazi morsko momče:
„Po što bosilj, Marija?“
„„Svaka kita dukata, 5
Mene stoji i po dva.““
„Aj’mo Maro, u brodove,
Da ti brojim dukate.“
Ajmeknu se Marija:
„„Ajme meni do Boga, 10
Đe ti nemam nikog svog,
Nego more pod sobom,
A sokola nad sobom.
Oj sokole, dobro moje,
Ti poruči majci mojoj: 15
Što je ruha kupila
Nek pod’jeli siromahu,
A ’nu zlatnu jabuku
Nek’ je metne na dinar,
Nek' je voda odnese 20
Ka’no Maru od majke.““
