Сади босиљ Марија
У отоци крај мора.
К њој долази морско момче:
„По што босиљ, Марија?“
„„Свака кита дуката, 5
Мене стоји и по два.““
„Ај’мо Маро, у бродове,
Да ти бројим дукате.“
Ајмекну се Марија:
„„Ајме мени до Бога, 10
Ђе ти немам никог свог,
Него море под собом,
А сокола над собом.
Ој соколе, добро моје,
Ти поручи мајци мојој: 15
Што је руха купила
Нек под’јели сиромаху,
А ’ну златну јабуку
Нек’ је метне на динар,
Нек' је вода однесе 20
Ка’но Мару од мајке.““
