STARI CIGO
Zgurio se Cigo
Pred kućom na travi,
Čudnovata kapa
Čuči mu na glavi.
Na dolami masnoj
Od kalaja gombe,
U Budimu gradu
Nisu veće bombe.
A kamiš u usti —
Sveta mi je vera! —
I dvaput je kraći
Od mojega pera.
Oko starca sinci —
Pravo ću vam reći —
Od pesnice moje
Taman što su veći.
Na ciganskoj deci
Malo je odela,
Tek košulja jedna,
Pa bar da je bela!
Već crna je, brajko,
Života mi mlada,
K'o Cigana stara
Bodljikava brada.
Zgurio se Cigo,
Snuždio se, ćuti,
Još uzdane gorko
Nekoliko puti.
S uzdisaji teški
Žiće svoje kune,
Što mu verna žena
Već pod zemljom trune.
Sad Ciganin stari
K'o varnica skoči,
K'o usjano gvožđe
Sjaju mi se oči.
Bono mu se srce
Zaigra u grudi...
Čuo je, da neko
Uz hegede gudi.
I drugo ciganče
Desilo se tude,
I sdušalo kako
Hegedice gude.
Slušalo je dete,
Pa k'o dete svako,
Zapitaće sedog
Cigana ovako:
„Šta je mili, babo,
U žicama tima,
Kada im se glasak
Tako srcu prima?"
Odgovori Cigo:
„Dete moje milo,
Ciganova duša,
Šta bi drugo bilo?"