Rđavi trenuci
| ←Skitnica | Rđavi trenuci Pisac: Mileta Jakšić |
Život→ |
Siromašan vraćam se iz šetnje,
Pošao sam da ideja prosim —
Priroda je danas škrta bila:
Skunjen idem, prazno srce nosim.
Studen ćuh je pirio s istoka,
Žuto sunce sur je oblak skrivȏ,
Posuknulo polje je ćutalo —
Niko mi se nije odazivȏ.
Sumorna je dremala priroda:
Drugdaš voljna, mnogo razgovorna,
Ćutljivo se povukla u sebe,
Zlobnoj zimi ponizna, pokorna.
A kada je iz mutna oblaka
Kap gdekoja počela da zvrca,
Pokorno se i ja vratih kući
Bez pesama, skunjen — prazna srca.
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 191
|