Рђави тренуци
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
←Скитница | Рђави тренуци Писац: Милета Јакшић |
Живот→ |

Сиромашан враћам се из шетње,
Пошао сам да идеја просим —
Природа је данас шкрта била:
Скуњен идем, празно срце носим.
Студен ћух је пирио с истока,
Жуто сунце сур је облак скриво̑,
Посукнуло поље је ћутало —
Нико ми се није одазиво̑.
Суморна је дремала природа:
Другдаш вољна, много разговорна,
Ћутљиво се повукла у себе,
Злобној зими понизна, покорна.
А када је из мутна облака
Кап гдекоја почела да зврца,
Покорно се и ја вратих кући
Без песама, скуњен — празна срца.
Извор[уреди]
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 191
![]() |