Рђави тренуци

←Скитница

Рђави тренуци Писац: Милета Јакшић

Живот→

Сиромашан враћам се из шетње,
Пошао сам да идеја просим —
Природа је данас шкрта била:
Скуњен идем, празно срце носим.

Студен ћух је пирио с истока,
Жуто сунце сур је облак скриво̑,
Посукнуло поље је ћутало —
Нико ми се није одазиво̑.

Суморна је дремала природа:
Другдаш вољна, много разговорна,
Ћутљиво се повукла у себе,
Злобној зими понизна, покорна.

А када је из мутна облака
Кап гдекоја почела да зврца,
Покорно се и ја вратих кући
Без песама, скуњен — празна срца.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 191

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.