Rusa
Nazivom „rusa“ se označavaju kraste.
Ako se baje muškarcu, uzme se lajno (balega) od crnog vola, a ženi se baje lajnom od crne krave. Treba uzeti lajno od životinje koja nije jela ječmenu slamu, jer je ječam ljut i ima bodlje. Od toga se načini loptast valjušak kao orah i to se drži u levoj ruci, a desnom se bajač prekrsti. Zatim uzme valjušak u desnu ruku, duhne na bolesnika, pljune preko njega i onom loptom od balege dodiruje mesta na telu gde se nalaze ruse (obično je to lice) i izgovara basmu - br. 595 151 (417, s. 33).
Basma br. 148 se baje pored jaza; bajač za vreme izgovaranja basme drži travu troskot i goveđu balegu.
Basma br. 153 se baje tri puta dnevno: prvi put, kad se baje ujutru, kaže se „dobro veče ruso", u podne - „pomozi bog ruso“, a uveče - „dobro jutro ruso“.
Ovo bajanje, pod istim nazivom, sreće se i kod Bugara. Bajač stopi slaninu u tiganju i pamukom maže kraste bolesniku, govoreći:
Čufutko, evrejko!
Što kьe ti pret slьnce
f sьbota slanina?
(511, s. 146)
Drugi vid bajanja od ruse je zapisao Tenev (579, s. 263).
Nisu unete basme iz izvora: 338, s. 104; 377, br. 262 i 318.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 395-396.