Руса
Називом „руса“ се означавају красте.
Ако се баје мушкарцу, узме се лајно (балега) од црног вола, а жени се баје лајном од црне краве. Треба узети лајно од животиње која није јела јечмену сламу, јер је јечам љут и има бодље. Од тога се начини лоптаст ваљушак као орах и то се држи у левој руци, а десном се бајач прекрсти. Затим узме ваљушак у десну руку, духне на болесника, пљуне преко њега и оном лоптом од балеге додирује места на телу где се налазе русе (обично је то лице) и изговара басму - бр. 595 151 (417, с. 33).
Басма бр. 148 се баје поред јаза; бајач за време изговарања басме држи траву троскот и говеђу балегу.
Басма бр. 153 се баје три пута дневно: први пут, кад се баје ујутру, каже се „добро вече русо", у подне - „помози бог русо“, а увече - „добро јутро русо“.
Ово бајање, под истим називом, среће се и код Бугара. Бајач стопи сланину у тигању и памуком маже красте болеснику, говорећи:
Чуфутко, еврејко!
Што кье ти прет сльнце
ф сьбота сланина?
(511, с. 146)
Други вид бајања од русе је записао Тенев (579, с. 263).
Нису унете басме из извора: 338, с. 104; 377, бр. 262 и 318.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 395-396.