Rosa pada
| Rosa pada Pisac: Milan Rakić |
Nebo je sivo, mesec bled,
Tišina svuda, mir,
Ne šumi sad platana red,
I ne žubori vir.
O, čudna noć; o, čudan sat,
Tajanstven, crn, i gluh,
U koji kao viti vlat
Moj bolni dršće duh.
Osetim katkad tajni let
Kroz noć, dok ćuti vir;
Strese se list i strese cvet,
Pa opet vlada mir,
To rosa, tiho kao sen,
Pada na list i cvet,
I blaga noć za jedan tren
Osveži ceo svet.
I ja osećam u taj sat,
Tajanstven, crn, i gluh,
Dok kao nežni, viti vlat
Moj bolni dršće duh,
Da to u tami neki bog,
Nad svetom koji mre,
Iz bolećiva srca svog
Proliva suze te ...
|