Romeo i Julija/Prvi čin - Scena druga

←Prvi čin/Scena prva

Romeo i Julija  (1597)  Pisac: Viljem Šekspir

Prvi čin/Scena treća→

Verona. Ulica.

(Dolaze Kapulet, Paris i sluga.)

KAPULET

Ali Montagi je pod istom obavezom

i pod pretnjom iste kazne ko i ja;

a smatram da za starce kao mi

nije tako teško da održe mir.

PARIS

Obojica ste časni i ugledni;

šteta što ste dugo živeli u kavzi.

Ali sad, moj grofe, šta mislite vi

o mojoj prosidbi?

KAPULET

Ono što sam reko:

Moja kći je tuđa još za svet, još nije

napunila četrnaest godina.

Neka još dva leta u ponosu svenu

dok vidimo da je sazrela za ženu.

PARIS

I mlađe od nje već su srećne majke.

KAPULET

Prerano udate prerano su stare.

Zemlja mi proguta moje nade sve

sem nje, koja mi je poslednje potomče.

Ali joj priđite, Parise, pa neka

zavoli vas; moja volja će da čeka

na ono samo što je drago njoj;

njen izbor će biti i blagoslov moj.

Večeras dajem davnašnje veselje

i gozbu za svoje mile prijatelje,

pa dođite da im uvećate broj;

od onih najdražih bićete gost moj.

U mom skromnom domu videćete zvezde

lepše od nebeskih svetiljki da jezde.

Slast koju bujni mladići osete

kad gizdavi april nagazi na pete

hrome zime, i vi imaćete tamo,

okruženi ženskim pupoljcima samo.

Čujte sve, vidite, zavolite vi

od njih mnogih, gde će biti mi i kći,

najzaslužniju što će za vas biti

i jedina. Hajte sa mnom.

(Sluzi.)

A sad i ti,

momče, po lepoj Veroni svud zađi

pa svakog što je zabeležen nađi,

i reci svima još u spisku tom

da su dobrodošli u moj dom.

(Kapulet i Paris odlaze.)

SLUGA (okreće cedulju)

Da nađem one čija su imena tu zapisana. Zapisano je

da obućar treba da posluje sa svojim rifom, krojač sa

svojim kalupom, ribar sa svojom kičicom, a slikar sa

svojom mrežom. Ali mene šalju da nađem one čija su

imena tu zapisana, a nikad ne mogu pronaći čija je ime‐

na pisar zapisao tu. Moram ići učenima. U dobri čas!

(Ulaze Benvolio i Romeo.)

BENVOLIO

Pa, čoveče, jedan plamen drugi guta,

jedan bol se samo drugim bolom sputa;

ako te vrtenje u krug onesvesti,

obratno se vrti, da dođeš do svesti.

Spas od jednog drugi jad nam nagovesti;

oko nekom drugom bolešću zarazi,

pa otrova starog iščeznuće trazi.

ROMEO

Bokvičin je list izvrstan za to.

BENVOLIO

Za šta, molim te?

ROMEO

Za slomljenu gnjat.

BENVOLIO

Romeo, jesi li ti lud?

ROMEO

Nisam lud,

ali sam vezan čvršće od ludaka,

u tamnicu strpan, zatvoren bez hrane,

šiban i mučen.^[1] ‐ Dobro veče, momče.

SLUGA

Dobro veče. Molim, gospodine, znate l'

čitati?

ROMEO

Da, svoj udes u svom jadu.

SLUGA

Možda ste to naučili i bez knjige. Ali, molim vas,

možete li pročitati sve što vidite?

ROMEO

Mogu, ako znam slova i jezik.

SLUGA

Pošteno ste rekli; zbogom da ste.

(Okrene se da pođe.)

ROMEO

Čekaj, momče, umem da čitam.

(Čita.)

„Sinjor Martino i njegova žena i kćeri; grof An‐

selmo i njegove lepe sestre; gospođa udova od Vitruvi‐

ja; sinjor Plaćencio i njegove lepe sinovice; Merku‐

cio i njegov brat Valentin; moj stric Kapulet, njegova

žena i kćeri; moja lepa sinovica Rozalina; Livija; si‐

njor Valenco i njegov rođak Tibalt; Lucio i vesela Je‐

lena." Lepa družina. Kuda je pozvana?

SLUGA

Gore.

ROMEO

Gde?

SLUGA

Na večeru u našoj kući.

ROMEO

U čijoj kući?

SLUGA

Moga gospodara.

ROMEO

Zaista to je trebalo prvo da te pitam.

SLUGA

Pa kazaću vam i bez pitanja. Moj gospodar je veliki,

bogati Kapulet, i ako niste od Montagijeve kuće, izvo‐

lite doći i ispiti pehar vina. Ostajte mi veselo.

(Ode.)

BENVOLIO

Na Kapuletovoj staroj gozbi toj

sa obožavanim lepoticama svim

iz Verone večeraće ona

koju ti voliš, lepa Rozalina.

Idi tamo, i nepristrasna oka

sravni njeno lice sa licima drugim

na koja ti budem ukazao ja,

i videćeš da ti, kad zajedno stanu,

labudica tvoja naliči na vranu.

ROMEO

Kad pobožna vera mog vida izreče

tu laž, nek mi vatra od suza ispeče

oči, te sjajne krivoverke prave,

koje suze nisu mogle da udave.

Lepše od moje drage? Svevideće

sunce nikad ravne njoj videti neće.

BENVOLIO

Eh, izgledala ti lepa kad u tom

času ni jedne nije bilo s njom,

pa si s oba oka njom merio nju.

Al, na tim kristalnim terazijama tu

izmeri dragu s drugom što ti ja

pokažem kako na toj gozbi sja,

pa će ta što ti je sad tako vanredna

biti lepuškasta devojčica jedna.

ROMEO

Ići ću, ali ne radi te ocene,

već da čar drage ushićava mene.

(Odlaze.)

NAPOMENE

1. Govoreći figurativno o jadima nesrećne ljubavi Romeo bukvalno opisuje način na koji se, u Šekspirovo vreme, postupalo sa ludacima.