Pređi na sadržaj

Rodoljupci/34

Izvor: Викизворник

◄   4. Pozorje 5. 6.   ►

Pozorje peto


SMRDIĆ napred, potom ŠERBULIĆ, stupe


SMRDIĆ: Šta ste se toliko s tim razgovarali?

ŠERBULIĆ: Čisto mi je sramota kazivati.

SMRDIĆ: Zar je tako zlo?

ŠERBULIĆ: Zlo nije, nego ...

SMRDIĆ: Šta je, dakle?

ŠERBULIĆ: Čudna stvar. Radi se da prodamo Vojvodinu.

SMRDIĆ: Kakav bi bio taj nevaljao čovek koji bi svoju Vojvodinu izdao.

ŠERBULIĆ: I ja tako kažem.

SMRDIĆ: Zar smo mi zato krv prolivali?

ŠERBULIĆ: Tako je.

SMRDIĆ: I toliko stradali.

ŠERBULIĆ: Već to bog jedan zna!

SMRDIĆ: Pa kako vam dođe ta podlost do ruke?

ŠERBULIĆ: Sam ne znam šta ću o tome da mislim. Taj što sam s njime govorio iz Sombora je, i kaže da od naše Vojvodine neće biti ništa.

SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati.

ŠERBULIĆ: Kaže da se jedno prošenije na cara potpisuje, u kome Srblji sami priznaju da nas je malo i da za nas nije Vojvodina.

SMRDIĆ: E, gledaj ti šta kod nas neće biti! I Srblji to potpisuju!

ŠERBULIĆ: Ko potpiše, dobije pedeset dukata u zlatu.

SMRDIĆ: Šta, šta? Otkud toliki novci?

ŠERBULIĆ: Kaže da se unapred plaća.

SMRDIĆ: Ali toliki ljudi! To će mnogo izneti!

ŠERBULIĆ: E, svima se ne daje potpisivati, nego samo koji su bili u odboru.

SMRDIĆ: No, tako je već mogućno.

ŠERBULIĆ: Pa šta mislite?

SMRDIĆ: Ja mislim, ako to car 'oće, ono će i tako biti; zato je bolje potpisati.

ŠERBULIĆ: Tako i ja mislim. Neka donese, dakle, da potpišemo.

SMRDIĆ: Vi ne možete potpisivati.

ŠERBULIĆ: Zašto?

SMRDIĆ: Kad niste bili u odboru.

ŠERBULIĆ: Vama je poznato da sam bio naimenovan.

SMRDIĆ: Ali nije došlo u protokol.

ŠERBULIĆ: Reč predsednikova vredi kao i protokol.

SMRDIĆ: Ja ne znam da li je to tako?

ŠERBULIĆ: Baš i kad ne bi bilo, ko će raspitivati jesam li ja bio člen, kad moje ime

među tolikima stoji?

SMRDIĆ: To je istina, ali znamo mi.

ŠERBULIĆ: Pak zar bi vi mene izdali? Mi stari prijatelji!

SMRDIĆ: Dobro, samo da ne okrive nas.

ŠERBULIĆ: Ja ću potpisati nasamo, pak posle neka traže kad izvučem novce.

SMRDIĆ: Zakrpa je lepa.

ŠERBULIĆ: Kako da nije, osobito sad gde smo toliko stradali od prokleti' Madžara.

SMRDIĆ: 'Ajde da saopštimo Žutilovu, da vidimo šta će on reći.

ŠERBULIĆ: E, on će jedva dočekati, kako je lakom.

SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi.

ŠERBULIĆ: Kad ga pre tri godine isteraše iz službe, mal' ne skapa od gladi; žena i deca rđavo odeveni. A sad, jeste li videli kako se nose?


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.