Rodoljupci/32
Pozorje treće
LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI
GAVRILOVIĆ: Evo, gospodin je Lepršić bar vatreni rodoljubac; on će dati što na sirotinju.
LEPRŠIĆ: Čekajte dok bude slavensko carstvo, pak ćete onda viditi slave.
ŠERBULIĆ: 'Oće li biti?
LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Rus. valjda, nije došao zabadava.
SMRDIĆ: No, fala bogu, da i to doživimo.
LEPRŠIĆ: Jedno me samo obespokojava što se nameštaju strani ljudi za činovnike u Vojvodini.
SMRDIĆ: Šta, šta? Gdi je glavni odbor? Što ne protestiraju?
LEPRŠIĆ: Trebalo bi drugojače, al' su Srblji kukavice.
ŠERBULIĆ: Pravo kažete da su kukavice. Ali tako je kad nema pravog rodoljubija.
GAVRILOVIĆ: A šta bi vi radili?
LEPRŠIĆ: Postavili bi mađarone za činovnike.
SMRDIĆ: To može jošt i biti.
ŠERBULIĆ: Vrlo lako.
LEPRŠIĆ: Kako se počelo raditi, zacelo.
SMRDIĆ: To je naopako!
ŠERBULIĆ: Bolje da smo i s Madžarima ostali.
GAVRILOVIĆ: Pa zašto niste?
SMRDIĆ: Znam da bi vama po volji bilo.
GAVRILOVIĆ: Zašto meni? Meni je svejedno ma ko došo u službu.
SMRDIĆ: I stran?
GAVRILOVIĆ: Ako je pošten, bolje i stran nego svoj, a nevaljao.
SMRDIĆ: Jeste li ga čuli?
ŠERBULIĆ: Nije li to izdajica?
LEPRŠIĆ: Treba podići tužbu. Vi ste svedoci.
GAVRILOVIĆ: A šta vam pomaže kad nema odbora, a neće više ni biti.
LEPRŠIĆ: Šta, i vi kvarite odbore, izdajnik jedan. (Udalji se.)
SMRDIĆ: Mađaron!
ŠERBULIĆ: Ne zaslužuje da živi među Srbljima, nego da se protera kao svaki drugi Madžar.
GAVRILOVIĆ: Kad bi svi Srblji bili kao vi, i sam ne bi' želeo biti Srbljin.
SMRDIĆ: Jeste li ga čuli?
ŠERBULIĆ.: Lepo sam ja govorio da se svi madžaroni pobiju kao skotovi.
GAVRILOVIĆ: I da im se kuće sekvestriraju na polzu rodoljubaca.
ŠERBULIĆ: Platićete vi nama sav ovaj trošak.
GAVRILOVIĆ (smeši se): 'Oću, 'oću. Idem odma' da prepravljam (odlazi).
ŠERBULIĆ: E, jeste li ga vid'li?
SMRDIĆ: Tako nam treba kad nismo imali pameti. — Kud se dede Lepršić?
ŠERBULIĆ: Eno ga gdi se razgovara s nekim stranim.
SMRDIĆ: 'Ajdemo.
ŠERBULIĆ: Već mi se dosadilo bez posla biti (odlaze).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|