Rodoljupci/14
Pozorje treće
ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI
ZELENIĆKA: "Slobodno", slatke moje, ili "izvol'te, zapovedajte", to je lepše nego "herajn".
NANČIKA: Vi imate pravo, ali smo se tako navikli.
ZELENIĆKA: Ah, dim tuđeg elementa davio nas je mnogo godina! No danica je i našoj narodnosti svoje bagrjanošarno lice pomolila, samo ne treba ni mi da spavamo I koliko god muški za srpstvo rade, toliko triput više našem polu ova dužnost na srcu ležati mora.
NANČIKA: Mi se ne možemo tući.
ZELENIĆKA: Tući? To niko od nas ne zahteva; premda žar rodoljubija može potpaliti i nježne persi krasnoga pola. Primera ima dosta u istoriji Vama valjda nije poznato opredelenije amazonkinja.
MILČIKA: Šnajder List najbolje pravi takve 'aljine.
ZELENIĆKA: Krojač List . . da, no istorija amazonkinja pokrivena je tavnilom drevnosti One su nosile oružje i išle u boj, kao svaki vojnik.
NANČIKA: To sad nije u modi.
ZELENIĆKA: Sad je najveća moda, draga moja, rodoljubije. I koja se srpska kći sme toga odricati? Ja bi' sama uzela na sebe nekoliko bataljona ženske vojske organizirati, da se nije druga ideja u meni porodila. Mi moramo, draga moja, da osnujemo "Odbor rodoljupkinja" kojega će cel biti. rasprostirati narodnost. Ja sam već tri dana na štatutima radila, i biću ovi' dana gotova.
NANČIKA: To je lepo. No mislim da će biti opasno dok su ovde Madžari.
ZELENIĆKA: Šta, mi da se bojimo? Bez žertve ne može biti. I mi treba da pokažemo svetu kako Srpkinja poginuti ume za svoju narodnost ... Međutim, mi umemo i predostrožne biti, da niko ne primeti kud se naša namera kloni, a za bolji uspeh pozvaćemo u naše društvo pogdikog od oficira, koji su mlađi, jer ovi manje prave primječanija o politiki, i tako možemo naše blagodetelno zavedenije umotati nevinošću soarea.
NANČIKA: Ako je tako, onda je vaš plan vrlo mudar.
MILČIKA: Mami, i ja ću da stupim u to društvo.
ZELENIĆKA: Svaka koja ima čuvstva narodnosti mora, i stupiće rado u našu sredinu. A jošt dokle vidite plan!
NANČIKA: On mora dobar biti kako je od vas.
ZELENIĆKA: O, ja sam vam sada u velikoj zabuni, jer sam, osim toga, obratila vnimanije da postignem kako se prave barikade Jedva sam malo neko ponjatije dobila.
MILČIKA: Ja to ništa ne razumem.
ZELENIĆKA: Verujem, draga moja, tu treba razmišlenija.
MILČIKA: Ja sam čitala kako su kod Sentomaša davali krajcfajer, ali ne znam šta je to.
ZELENIĆKA: Bitka sentomaška biće najlepši predmet našim stihotvorcima. I sama sam počela jedan spev, tako me je voshitilo Koji hoće da predstavi sebi užasnost ove bitke, mora u umu voobraziti ceo predel. (Izvadi kredu i počne po astalu šarati) Vidite, ovde leži Sentomaš, ovde Turija.
MILČIKA (materi lagano): Mami, az ištenirt, politirat astal!
ZELENIĆKA: Ovako stoje šancevi prvi, drugi, treći.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|