Rodi majka devet devojaka
Rodi majka devet devojaka,
I deseto pod pojasom nosi,
Kud god ide sve se Bogu moli:
„Daj mi, Bože, da mi muško bude!"
Bog joj dade i ono devojku. 5
Zove kuma da joj ime dene:
„Deni kume, Ana đavolana,
Ne bi li je đavoli odneli.“
Dene kume, Ana đavolana,
Ne bi li je đavoli odneli. — 10
Kad uzrasge Ana đavolana,
Od sviju je i viša i lepša
I lepše je poslušala majku. —
Razboli se lepa Ane majka,
U kosi se šarke guje legu, 15
Oči piju, u kosu se kriju;
Progovara lepe Ane majka:
„Mili Bože,čuda golemoga,
Da je meni Ana muška strana,
Da donese vode iza gore, 20
Čini mi se lakše bi mi bilo.“
To začula Ana đavolana,
Ona ode na gornje čardake,
Oblači se što god lepše može,
Uze vidru, pa ode na vodu. 25
Kad je bila u goru na vodu,
Al’ na vodi do tri kujundžije —
Jedan kuje, drugi pozlaćuje,
Treći sedi, te Ani besedi:
„Blago nama, eto naše Ane!“ 30
Ona reče: „A počem sam vaša?“ —
„Nama te je poklonila majka
Na rođenju pa i na krštenju.“ —
„Stan’ postan’te, do tri kujundžije,
Dok odnesem majci vode ladne.“ 35
Ode Ana svojoj staroj majci,
Pa ovako majci kazivala:
„Da vi’š majko, da vi’š moja majko,
Kad ja odoh za goru na vodu,
Al’ na vodi do tri kujundžije, 40
Jedan kuje, drugi pozlaćuje,
Treći sedi te meni besedi —
Blago nama, eto naše Ane!
Ja im rekoh: — A počem sam vaša? —
Nama te je poklonila majka 45
Na rođenju pa i na krštenju.“
Kad se majka jadu osetila,
Zatvara je u devet sanduka,
I desetu kulu od olova.
Tu dođoše do tri kujundžije, 50
Otvoriše do deveg sanduka,
I desetu kulu od olova
I nađoše Anu đavolanu.
Metnuše je konj’ma na repove,
Rastrgoše na četiri strane. 55
Gdi je Ani kapca krvi pala,
Onde joj je bosiljak nicao;
Gdi je Ana sama sobom pala,
Sama joj se crkva sagradila.
Malo vreme zatim postojalo, 60
Progovara lepe Ane majka:
„Nosite me moje Ane crkvi,
Ne bi li mi oprostila crkva.“
Poniješe ostarilu majku,
Poniješe lepe Ane crkvi. 65
Kada beše crkvi na pomolu,
Od nje je se sama zatvarala,
A iz crkve nešto govoraše:
„Id’ odatle, Anin dušmanine!“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
