Роди мајка девет девојака
Роди мајка девет девојака,
И десето под појасом носи,
Куд год иде све се Богу моли:
„Дај ми, Боже, да ми мушко буде!"
Бог јој даде и оно девојку. 5
Зове кума да јој име дене:
„Дени куме, Ана ђаволана,
Не би ли је ђаволи однели.“
Дене куме, Ана ђаволана,
Не би ли је ђаволи однели. — 10
Кад узрасге Ана ђаволана,
Од свију је и виша и лепша
И лепше је послушала мајку. —
Разболи се лепа Ане мајка,
У коси се шарке гује легу, 15
Очи пију, у косу се крију;
Проговара лепе Ане мајка:
„Мили Боже,чуда големога,
Да је мени Ана мушка страна,
Да донесе воде иза горе, 20
Чини ми се лакше би ми било.“
То зачула Ана ђаволана,
Она оде на горње чардаке,
Облачи се што год лепше може,
Узе видру, па оде на воду. 25
Кад је била у гору на воду,
Ал’ на води до три кујунџије —
Један кује, други позлаћује,
Трећи седи, те Ани беседи:
„Благо нама, ето наше Ане!“ 30
Она рече: „А почем сам ваша?“ —
„Нама те је поклонила мајка
На рођењу па и на крштењу.“ —
„Стан’ постан’те, до три кујунџије,
Док однесем мајци воде ладне.“ 35
Оде Ана својој старој мајци,
Па овако мајци казивала:
„Да ви’ш мајко, да ви’ш моја мајко,
Кад ја одох за гору на воду,
Ал’ на води до три кујунџије, 40
Један кује, други позлаћује,
Трећи седи те мени беседи —
Благо нама, ето наше Ане!
Ја им рекох: — А почем сам ваша? —
Нама те је поклонила мајка 45
На рођењу па и на крштењу.“
Кад се мајка јаду осетила,
Затвара је у девет сандука,
И десету кулу од олова.
Ту дођоше до три кујунџије, 50
Отворише до девег сандука,
И десету кулу од олова
И нађоше Ану ђаволану.
Метнуше је коњ’ма на репове,
Растргоше на четири стране. 55
Гди је Ани капца крви пала,
Онде јој је босиљак ницао;
Гди је Ана сама собом пала,
Сама јој се црква саградила.
Мало време затим постојало, 60
Проговара лепе Ане мајка:
„Носите ме моје Ане цркви,
Не би ли ми опростила црква.“
Понијеше остарилу мајку,
Понијеше лепе Ане цркви. 65
Када беше цркви на помолу,
Од ње је се сама затварала,
А из цркве нешто говораше:
„Ид’ одатле, Анин душманине!“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
