Ribarčeta san
| Ribarčeta san Pisac: Branko Radičević |
Ribarčeta san
Oblak nebo ne pokriva,
Reka s' bistra plavi,
A ribarče u čunu sniva
Jasno kô na javi.
On je bac'jo udičicu,
Ribicu je stekô,
Metô ju na žeravicu,
Pa je tako pekô.
„Žeravico, de se trudi,
Nemoj tako sporo.“
Ribica mu veće rudi,
Gotova je skoro.
Krasno miris od nje veje,
Već mu je pečena;
Srce mu s' u grudi smeje.
„Amo ti milena.“
„Dole sad ćemo mi sesti,
Al' će da se sladi!
Morô bi te, ribo, jesti,
Mada nemam gladi.“
Veće ruku s ribom diže,
Da prinese k usti,
Prskom voda u čun stiže —
Ode sanak pusti!
9. decembra ujutru
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|