Рибарчета сан
| Рибарчета сан Писац: Бранко Радичевић |
Рибарчета сан
Облак небо не покрива,
Река с' бистра плави,
А рибарче у чуну снива
Јасно кô на јави.
Он је бац'јо удичицу,
Рибицу је стекô,
Метô ју на жеравицу,
Па је тако пекô.
„Жеравицо, де се труди,
Немој тако споро.“
Рибица му веће руди,
Готова је скоро.
Красно мирис од ње веје,
Већ му је печена;
Срце му с' у груди смеје.
„Амо ти милена.“
„Доле сад ћемо ми сести,
Ал' ће да се слади!
Морô би те, рибо, јести,
Мада немам глади.“
Веће руку с рибом диже,
Да принесе к усти,
Прском вода у чун стиже —
Оде санак пусти!
9. децембра ујутру
Извори
[уреди]- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|