Reč u svoje vreme
| Reč u svoje vreme Pisac: Nikola Borojević |
Da mnogi koji se perom rita
Sam sebe, i to strogo, pita
Je l’ ono što on žarom brani
I za svoj rod napisat kani
Ne samo njemu duhosrodno,
Neg’ opštem vkusu tako shodno
Da čitat bude svakom milo —
Znam da bi knjiga manje bilo.
Da — (ostade mi što u peru!)
Da svaki, velim, svoju veru
K’o oca svog amanet čuva
Kad ne znam kako vetar duva
I makar koja ptica poje,
Da uvek bude ono što je,
Za zemlju nebo da ne proda —
Znam da bi bilo više roda.
Da svaki svoju dužnost čini
Koj’ uživa i koj’ se kini,
U svakom činu, gdi mu drago,
Da pored svoga opšte blago
Pred očima u duši ima,
I da se svoga svojski prima
Olakšati mu svako breme —
Znam da bi došlo zlatno vreme.
1846.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 221
|