Reče gospod
| Reče gospod Pisac: Laza Kostić |
Reče gospod
Reče gospod ljudem svojim:
„Hoću, deco, da vas spojim,
da vas spojim verigama,
miljem, verom i nadama!
Jer ako vas spojit neće
moga raja pleticveće,
hoće da vas obavije
klupče zmije vragolije!”
Prisluškujem božjem slovu,
dovijam se blagoslovu,
u slušanju usliša me:
cvetak jedan pade na me.
Zamirisa oko mene,
pun sam sreće nečuvene,
pun sam milja, pun sam vere,
a nadama nema mere.
Oj, ta pun sam svega troga
pored ovog cveta moga,
oh, ta ti si, ti si, mila,
ti si mi taj cvetak bila.
I setim se božjeg slova
nebeskoga blagoslova,
da pokažem da ga štujem,
darak njegov iscelujem.
Darak, usne sastavljene,
kô karike dve rumene,
svet nek vidi kakvim stoji
verigama da se spoji.
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Laza Kostić, umro 1910, pre 114 godina.
|