Рече господ
| Рече господ Писац: Лаза Костић |
Рече господ
Рече господ људем својим:
„Хоћу, децо, да вас спојим,
да вас спојим веригама,
миљем, вером и надама!
Јер ако вас спојит неће
мога раја плетицвеће,
хоће да вас обавије
клупче змије враголије!”
Прислушкујем божјем слову,
довијам се благослову,
у слушању услиша ме:
цветак један паде на ме.
Замириса око мене,
пун сам среће нечувене,
пун сам миља, пун сам вере,
а надама нема мере.
Ој, та пун сам свега трога
поред овог цвета мога,
ох, та ти си, ти си, мила,
ти си ми тај цветак била.
И сетим се божјег слова
небескога благослова,
да покажем да га штујем,
дарак његов исцелујем.
Дарак, усне састављене,
кô карике две румене,
свет нек види каквим стоји
веригама да се споји.
Извори
[уреди]- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 114 година.
|