Regentska naredba vojsci od 20. aprila 1916.

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918).svg

NAREDBA

FAOBR. 18001

VRHOVNOG KOMANDANTA

ZA SVU VOJSKU

7. aprila 1916. godine

KRF.




Junaci,


Vratio sam se sa puta i iz poseta Poglavarima naših moćnih Saveznika i velikih prijatelja: Francuza, Engleza i Italijana, kada su me odveli važni i neodložni državni poslovi; posetio sam i njihovu hrabru i junačku vojsku koja se bori na svojim frontovima i došao sam u vašu sredinu.

Na ovom putu, dočekan svuda sa neopisanim oduševljenjem, dirljivim simpatijama i velikim manifestacija za Srbiju i srpsku vojsku, Ja sam se, Junaci, ponovo uverio, kako su silno u Evropi odjeknula slavna dela srpske vojske u toku minulog četvorogodišnjeg ratovanja; kako je pohvalno sjajno ocenjeno vaše junačko držanje u borbama; kakvo divljenje, upravo čunjeđe, izaziva ona vaša bezgranična ljubav ka Slobodi i Nezavisnoti Otadžbine, Majke Srbije, kao i vaša besprimerna odlučnost, da radi tih ideala dragovoljno, bez stege i pritiska, podnesete najteže žrtve, pa da izvršite i ono dugotrajno, izvanredno teško i mučno povlačenje do Krfa, lišeni gotovo svih sredstava za život, samo da ne biste pali u zamke naših mrskih neprijatelja, da ne biste postali bedno, bespravno roblje njihovo.... Te sjajne odlike i vrline srpske vojske bile su ona čvrsta osnova i ona dobra zaloga, da nas naši Silni Saveznici i Prijatelji ne samo u nevolji ne ostave, već da nas baš tada još bolje prihvate, da nas do kraja borbe još jače podrže, da nas svima potrebama iz osnove ponova snabdu i potpuno opreme, da uskoro, u ime Boga, sa nama zajedno pođu na Balkan protivu neprijatelja slobode i čovečanstva i protivu zla, koje se tamo zacarilo, te da, Junaci, svi zjedno vaspostavimo našu milu Srbiju, našu Domovinu, onog viteškog i mučeničkog čuvara i branioca ljudskih prava, Slobode i mirnog i kulturnog rada na Balkanskom Poluostrvu, koga oholost germanska, intrige Austro-Ugarske i zavist i zverska pakost bugarska, mišljahu da sasvim unište...... Naši moćni Saveznici i Prijatelji, diveći se isustrašimom i viteškom držanju Srbije, ceneći nebrojne žrtve Srpskoga Naroda i priznajući mu zrelost i sposobnost za državni život i kulturni razvitak, sada su gotovi i voljni da nas u ovoj velikoj borbi snažno pomognu, da Srbiju stvorimo Velikom, te da obuhvati sve Srbe i Jugoslovene, da je učinimo silnom i moćnom Jugoslavijom, koja će opravdati do sada prinete žrtve i odgovoriti zahtevima novoga doba, koje će nastati po svršetku ovog velikog i krvavog evropskog rata. Ovim vašim junačkim podvizima ugled Srbije podigao je se do visine, koja je zavidna i za mnoge veće, mnogo jače i starije države; Moja uzdanica nije samo ispunila očekivanje naših Silnih i Moćnih Saveznika i Prijatelja, ona ih je daleko nadmašila, i pored njihove zahvalnosti i priznanja, na krvavo čelo Sprskoga Ratnika spušten je venac najlepših pohvala i od naših protivnika.

Ja sam, Junaci, na ovom putu video silne vojske naših Saveznika i Prijatelja; video sam ih kako su one bogato opremljene, snabdevene svima potrebama i naoružane najsavršenijim oružjem, kako su silno oduševljene za borbu do kraja sa neprijateljem i kako su zadahnute neograničenim simpatijama za Srbiju i Sprski Narod, i to je Meni i vama, Junaci, najsigurnija zaloga da će uspeh u predstojećim borbama nesumnjivo biti na strani našoj i naših Saveznika.

Po povratku s puta Ja sam, Junaci, video i vas, na paradi u Krfu, kako ste sa zdravljem poptpuno oporavili, kao ste snabdeveni svom novom opremom i oružjem a sem toga u najkraćem roku dobićete na određenom mestu vaše omiljene topove, mnogobrojne lake i teške, konje za konjicu i artiljeriju, mazge za komoru, kola, automobile i svu ostalu potrebnu spremu, tako da ni u čemu nećete izostajati iza naših Saveznika.......

Ja se, Junaci, sa ovim najvećim priznanjem Mojoj Junačkoj Vojsci, sa ovim najlepšim slavopojem herojskim i nadčovečanskim podvizima Srpskoga Vojnika, vraćam s puta ponosit i zadovoljan, kako čašću i prijemom koji su Mi visoki Poglavari i Narodi naših Saveznika i Prijatelja ukazali, svim onim što sam kod njih video i saznao, tako i uverenjima koja sam dobio, da će nas oni pod okriljem njihovim svesrdno i snažno i sada i u buduće pomagati, što nam svima daje najlepše nade za sreću i slavnu budućnost Srpskoga Naroda i obnovljene Srbije.

Potrebno je sada, Junaci, da za uvek očuvamo ovaj lepi glas, čast i uvaženje koja su Srpska Vojska i Srpski Narod stekli svojom herojskom hrabrošću, svojim nebrojenim žrtvama i patnjama, svojim viteštvom i plemenitošću kao i svojim mudrim držanjem i političkom zrelošću u najtežim danima velikog evropskog zapleta i rata. Ja se s toga nadam, Ja verujem, Junaci, da ćete vi i u buduće ostati čvrsti na putu vernosti, časti, slave i vojničke poslušnosti na kome ste i do sada uvek bili, da će vas i na dalje uvek krasiti nepokolebljiva vernost i odanost Njegovom Visočanstvu Kralju Petru I. Otadžbini, našoj miloj Srbiji, koju toliko silno svi ljubimo, svetoj zastavi, koja se tako ponosno vije u vašim redovima, da ćete biti poslušni starešinama koje vas vode slavi i sreći, da ćete se sa našim ratnim drugovima, našom braćom i Saveznnicma: Francuzima, Englezima, Rusima i Italijanima oduševljeno i junački rame uz rame boriti do istrage neprijatelja i dokle god jednom trajno ne obezbedimo našu alatnu slobodu, miran život na domu u krilu naših milih i dragih i plodan rad naš i naših Saveznika na napretku celoga čovečanstva. —

Sa tim uverenjem, Ja vas, Junaci, pozivam da samnom zajedno iz dubine vaše iskrene duše i srca uzviknete:

Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije Petar I!

Da živi hrabra srpska vojska!

Da žive naši moćni i silni Saveznici i Prijatelji!




ALEKSANDAR s. r.

Izvori[uredi]

  • Srpske novine, br. 2 od nedelje 10. aprila 1916, naslovna strana.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Aleksandar I Karađorđević, umro 1934, pre 88 godina.