Regentska naredba vojsci od 20. aprila 1916.
.svg)
NAREDBA
FAOBR. 18001
VRHOVNOG KOMANDANTA
ZA SVU VOJSKU
7. aprila 1916. godine
KRF.
Junaci,
Vratio sam se sa puta i iz poseta Poglavarima naših moćnih Saveznika i velikih prijatelja: Francuza, Engleza i Italijana, kada su me odveli važni i neodložni državni poslovi; posetio sam i njihovu hrabru i junačku vojsku koja se bori na svojim frontovima i došao sam u vašu sredinu.
Na ovom putu, dočekan svuda sa neopisanim oduševljenjem, dirljivim simpatijama i velikim manifestacija za Srbiju i srpsku vojsku, Ja sam se, Junaci, ponovo uverio, kako su silno u Evropi odjeknula slavna dela srpske vojske u toku minulog četvorogodišnjeg ratovanja; kako je pohvalno sjajno ocenjeno vaše junačko držanje u borbama; kakvo divljenje, upravo čunjeđe, izaziva ona vaša bezgranična ljubav ka Slobodi i Nezavisnoti Otadžbine, Majke Srbije, kao i vaša besprimerna odlučnost, da radi tih ideala dragovoljno, bez stege i pritiska, podnesete najteže žrtve, pa da izvršite i ono dugotrajno, izvanredno teško i mučno povlačenje do Krfa, lišeni gotovo svih sredstava za život, samo da ne biste pali u zamke naših mrskih neprijatelja, da ne biste postali bedno, bespravno roblje njihovo.... Te sjajne odlike i vrline srpske vojske bile su ona čvrsta osnova i ona dobra zaloga, da nas naši Silni Saveznici i Prijatelji ne samo u nevolji ne ostave, već da nas baš tada još bolje prihvate, da nas do kraja borbe još jače podrže, da nas svima potrebama iz osnove ponova snabdu i potpuno opreme, da uskoro, u ime Boga, sa nama zajedno pođu na Balkan protivu neprijatelja slobode i čovečanstva i protivu zla, koje se tamo zacarilo, te da, Junaci, svi zjedno vaspostavimo našu milu Srbiju, našu Domovinu, onog viteškog i mučeničkog čuvara i branioca ljudskih prava, Slobode i mirnog i kulturnog rada na Balkanskom Poluostrvu, koga oholost germanska, intrige Austro-Ugarske i zavist i zverska pakost bugarska, mišljahu da sasvim unište...... Naši moćni Saveznici i Prijatelji, diveći se isustrašimom i viteškom držanju Srbije, ceneći nebrojne žrtve Srpskoga Naroda i priznajući mu zrelost i sposobnost za državni život i kulturni razvitak, sada su gotovi i voljni da nas u ovoj velikoj borbi snažno pomognu, da Srbiju stvorimo Velikom, te da obuhvati sve Srbe i Jugoslovene, da je učinimo silnom i moćnom Jugoslavijom, koja će opravdati do sada prinete žrtve i odgovoriti zahtevima novoga doba, koje će nastati po svršetku ovog velikog i krvavog evropskog rata. Ovim vašim junačkim podvizima ugled Srbije podigao je se do visine, koja je zavidna i za mnoge veće, mnogo jače i starije države; Moja uzdanica nije samo ispunila očekivanje naših Silnih i Moćnih Saveznika i Prijatelja, ona ih je daleko nadmašila, i pored njihove zahvalnosti i priznanja, na krvavo čelo Sprskoga Ratnika spušten je venac najlepših pohvala i od naših protivnika.
Ja sam, Junaci, na ovom putu video silne vojske naših Saveznika i Prijatelja; video sam ih kako su one bogato opremljene, snabdevene svima potrebama i naoružane najsavršenijim oružjem, kako su silno oduševljene za borbu do kraja sa neprijateljem i kako su zadahnute neograničenim simpatijama za Srbiju i Sprski Narod, i to je Meni i vama, Junaci, najsigurnija zaloga da će uspeh u predstojećim borbama nesumnjivo biti na strani našoj i naših Saveznika.
Po povratku s puta Ja sam, Junaci, video i vas, na paradi u Krfu, kako ste sa zdravljem poptpuno oporavili, kao ste snabdeveni svom novom opremom i oružjem a sem toga u najkraćem roku dobićete na određenom mestu vaše omiljene topove, mnogobrojne lake i teške, konje za konjicu i artiljeriju, mazge za komoru, kola, automobile i svu ostalu potrebnu spremu, tako da ni u čemu nećete izostajati iza naših Saveznika.......
Ja se, Junaci, sa ovim najvećim priznanjem Mojoj Junačkoj Vojsci, sa ovim najlepšim slavopojem herojskim i nadčovečanskim podvizima Srpskoga Vojnika, vraćam s puta ponosit i zadovoljan, kako čašću i prijemom koji su Mi visoki Poglavari i Narodi naših Saveznika i Prijatelja ukazali, svim onim što sam kod njih video i saznao, tako i uverenjima koja sam dobio, da će nas oni pod okriljem njihovim svesrdno i snažno i sada i u buduće pomagati, što nam svima daje najlepše nade za sreću i slavnu budućnost Srpskoga Naroda i obnovljene Srbije.
Potrebno je sada, Junaci, da za uvek očuvamo ovaj lepi glas, čast i uvaženje koja su Srpska Vojska i Srpski Narod stekli svojom herojskom hrabrošću, svojim nebrojenim žrtvama i patnjama, svojim viteštvom i plemenitošću kao i svojim mudrim držanjem i političkom zrelošću u najtežim danima velikog evropskog zapleta i rata. Ja se s toga nadam, Ja verujem, Junaci, da ćete vi i u buduće ostati čvrsti na putu vernosti, časti, slave i vojničke poslušnosti na kome ste i do sada uvek bili, da će vas i na dalje uvek krasiti nepokolebljiva vernost i odanost Njegovom Visočanstvu Kralju Petru I. Otadžbini, našoj miloj Srbiji, koju toliko silno svi ljubimo, svetoj zastavi, koja se tako ponosno vije u vašim redovima, da ćete biti poslušni starešinama koje vas vode slavi i sreći, da ćete se sa našim ratnim drugovima, našom braćom i Saveznnicma: Francuzima, Englezima, Rusima i Italijanima oduševljeno i junački rame uz rame boriti do istrage neprijatelja i dokle god jednom trajno ne obezbedimo našu alatnu slobodu, miran život na domu u krilu naših milih i dragih i plodan rad naš i naših Saveznika na napretku celoga čovečanstva. —
Sa tim uverenjem, Ja vas, Junaci, pozivam da samnom zajedno iz dubine vaše iskrene duše i srca uzviknete:
Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije Petar I!
Da živi hrabra srpska vojska!
Da žive naši moćni i silni Saveznici i Prijatelji!
Izvori
[uredi]- Srpske novine, br. 2 od nedelje 10. aprila 1916, naslovna strana.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Aleksandar I Karađorđević, umro 1934, pre 90 godina.
|