Регентска наредба војсци од 20. априла 1916.

НАРЕДБА

ФАОБР. 18001

ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА

ЗА СВУ ВОЈСКУ

7. априла 1916. године

КРФ.

Јунаци,

Вратио сам се са пута и из посета Поглаварима наших моћних Савезника и великих пријатеља: Француза, Енглеза и Италијана, када су ме одвели важни и неодложни државни послови; посетио сам и њихову храбру и јуначку војску која се бори на својим фронтовима и дошао сам у вашу средину.

На овом путу, дочекан свуда са неописаним одушевљењем, дирљивим симпатијама и великим манифестација за Србију и српску војску, Ја сам се, Јунаци, поново уверио, како су силно у Европи одјекнула славна дела српске војске у току минулог четворогодишњег ратовања; како је похвално сјајно оцењено ваше јуначко држање у борбама; какво дивљење, управо чуњеђе, изазива она ваша безгранична љубав ка Слободи и Независноти Отаџбине, Мајке Србије, као и ваша беспримерна одлучност, да ради тих идеала драговољно, без стеге и притиска, поднесете најтеже жртве, па да извршите и оно дуготрајно, изванредно тешко и мучно повлачење до Крфа, лишени готово свих средстава за живот, само да не бисте пали у замке наших мрских непријатеља, да не бисте постали бедно, бесправно робље њихово.... Те сјајне одлике и врлине српске војске биле су она чврста основа и она добра залога, да нас наши Силни Савезници и Пријатељи не само у невољи не оставе, већ да нас баш тада још боље прихвате, да нас до краја борбе још јаче подрже, да нас свима потребама из основе понова снабду и потпуно опреме, да ускоро, у име Бога, са нама заједно пођу на Балкан противу непријатеља слободе и човечанства и противу зла, које се тамо зацарило, те да, Јунаци, сви зједно васпоставимо нашу милу Србију, нашу Домовину, оног витешког и мученичког чувара и браниоца људских права, Слободе и мирног и културног рада на Балканском Полуострву, кога охолост германска, интриге Аустро-Угарске и завист и зверска пакост бугарска, мишљаху да сасвим униште...... Наши моћни Савезници и Пријатељи, дивећи се исустрашимом и витешком држању Србије, ценећи небројне жртве Српскога Народа и признајући му зрелост и способност за државни живот и културни развитак, сада су готови и вољни да нас у овој великој борби снажно помогну, да Србију створимо Великом, те да обухвати све Србе и Југословене, да је учинимо силном и моћном Југославијом, која ће оправдати до сада принете жртве и одговорити захтевима новога доба, које ће настати по свршетку овог великог и крвавог европског рата. Овим вашим јуначким подвизима углед Србије подигао је се до висине, која је завидна и за многе веће, много јаче и старије државе; Моја узданица није само испунила очекивање наших Силних и Моћних Савезника и Пријатеља, она их је далеко надмашила, и поред њихове захвалности и признања, на крваво чело Спрскога Ратника спуштен је венац најлепших похвала и од наших противника.

Ја сам, Јунаци, на овом путу видео силне војске наших Савезника и Пријатеља; видео сам их како су оне богато опремљене, снабдевене свима потребама и наоружане најсавршенијим оружјем, како су силно одушевљене за борбу до краја са непријатељем и како су задахнуте неограниченим симпатијама за Србију и Спрски Народ, и то је Мени и вама, Јунаци, најсигурнија залога да ће успех у предстојећим борбама несумњиво бити на страни нашој и наших Савезника.

По повратку с пута Ја сам, Јунаци, видео и вас, на паради у Крфу, како сте са здрављем поптпуно опоравили, као сте снабдевени свом новом опремом и оружјем а сем тога у најкраћем року добићете на одређеном месту ваше омиљене топове, многобројне лаке и тешке, коње за коњицу и артиљерију, мазге за комору, кола, аутомобиле и сву осталу потребну спрему, тако да ни у чему нећете изостајати иза наших Савезника.......

Ја се, Јунаци, са овим највећим признањем Мојој Јуначкој Војсци, са овим најлепшим славопојем херојским и надчовечанским подвизима Српскога Војника, враћам с пута поносит и задовољан, како чашћу и пријемом који су Ми високи Поглавари и Народи наших Савезника и Пријатеља указали, свим оним што сам код њих видео и сазнао, тако и уверењима која сам добио, да ће нас они под окриљем њиховим свесрдно и снажно и сада и у будуће помагати, што нам свима даје најлепше наде за срећу и славну будућност Српскога Народа и обновљене Србије.

Потребно је сада, Јунаци, да за увек очувамо овај лепи глас, част и уважење која су Српска Војска и Српски Народ стекли својом херојском храброшћу, својим небројеним жртвама и патњама, својим витештвом и племенитошћу као и својим мудрим држањем и политичком зрелошћу у најтежим данима великог европског заплета и рата. Ја се с тога надам, Ја верујем, Јунаци, да ћете ви и у будуће остати чврсти на путу верности, части, славе и војничке послушности на коме сте и до сада увек били, да ће вас и на даље увек красити непоколебљива верност и оданост Његовом Височанству Краљу Петру I. Отаџбини, нашој милој Србији, коју толико силно сви љубимо, светој застави, која се тако поносно вије у вашим редовима, да ћете бити послушни старешинама које вас воде слави и срећи, да ћете се са нашим ратним друговима, нашом браћом и Савезнницма: Французима, Енглезима, Русима и Италијанима одушевљено и јуначки раме уз раме борити до истраге непријатеља и докле год једном трајно не обезбедимо нашу алатну слободу, миран живот на дому у крилу наших милих и драгих и плодан рад наш и наших Савезника на напретку целога човечанства. —

Са тим уверењем, Ја вас, Јунаци, позивам да самном заједно из дубине ваше искрене душе и срца узвикнете:

Да живи Његово Величанство Краљ Србије Петар I!

Да живи храбра српска војска!

Да живе наши моћни и силни Савезници и Пријатељи!

АЛЕКСАНДАР с. р.

Извори

Српске новине, бр. 2 од недеље 10. априла 1916, насловна страна.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Александар I Карађорђевић, умро 1934, пре 90 година.