Rajina suza
| Rajina suza Pisac: Jovan Grčić Milenko |
(Alegorija.)
Padiša je duran, besan,
A ne može bes da zblaži;
Padiša je srcem bolan,
A uzalud leka traži.
»Mene boli, — neznalice!
Srce boli... bol ga pali;
Vidajte me!«...
A lekari zadrhtali
Poraženi sa — neznanja.
Padiša je duran, besan,
A ne može bes da zblaži;
Padiša je srcem bolan
A uzalud leka traži.
Na daleko bol se čuo...
Osetio bol sultana:
Ta carstvo se uzdrmalo
Kod carevih bolnih dana!
Na daleko vest se čula...
I haremska bela bula
Zna je veće;
A s uma je retko smeće
Mnogi zlotvor — u potaji.
Na daleko vest se čula...
Ljudi, deca, sve po redu
Drugo zborit’ ne umedu
Do o njenom crnom krilu.
A derviša muklo grlo
Tužno drhti po munara,
Tražeć’ milost u Alaha
Za padišu — siromaha!
Na daleko vest se čula...
Proletela daljne kraje,
Jera mnogi za nju haje...
Pa malo joj mesta bilo
Na površju obasjanu:
I u noćno mračno krilo
Zavirnula ravnodušno,
Zavirnula u — tamnicu!
U tamnici robe tuži...
Vekovi ga okovali...
A tamničar nekršteni
Podrugljivo brigu vodi
Da se tama — ne umali!
U skučenom, u prostoru,
Ne sme, tužan, ni da dane,
Pa ni suzu da ubriše,
Što mu na grud često pane.
U tamnici robe tuži...
Al’ kad začu da sultana
Bol od nešto malo dana
Skoro smače i savlada,
U srcu mu živnu nada,
Smelo glednu, smelo reče:
»Znadem bolju u sultana!«
Rob je rek’o...
Al’ i ta se rečca čula,
I o njojzi zbori bula,
Pa je retko s uma smeće;
I ropska je rečca hitra,
Jer i sultan zna je veće!
I dovode sinjeg roba
Pred padišu bolanoga.
»Kleti skote, de, govori!
Što ne znaše zmije mnoge,
To će gušter valjda znati,
De, od čega care pati?«...
»Bolan care! Bolja ota
Mnogo znači;
A duša je tvoja mala
Da je sama protumači...
Lekari su kukavice!
Lekovi im otrovani!
Na što su ti?
Ta tebe će, milostivo,
Suza jedna da sa’rani...
Jer to, care, što te peče,
To je suza bedne paje,
Što j’ na srce tvoje pala
Da ga pali i — sagore...
Veruj, care i — zlotvore!«...
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mač je sevn’o...
Ohladnela krvca vrela
U prcima smelog roba;
Al’ iz groba
Ponikla mu mis’o smela
Sa kojom će rado pasti
Milioni!...
A sultan je duran, besan...
A ne može bes da zblaži:
A sultan je srcem bolan,
A uzalud leka traži...
U Beču, iz »Zore«, 1867.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 134-137
|