„Rasti, rasti, moj zeleni bore,
Al’ mi nemoj rasti u široko,
No mi rasti granom u visoko
Da se penjem tebe u vrhove,
Ne bi l’ dragu moju ugledao 5
Da ju viđu šta mi draga radi,
Ali spava, al’ se razgovara”?
To začula ljepota đevojka,
Tek začula na noge skočila,
Desnom rukom vrata otvorila, 10
A lijevom lice zaklonila.
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 81.
