Rano jutro
| ←Jedno jutro | Rano jutro Pisac: Mileta Jakšić |
Beli se Istok. Spavaćive seni
Po gori ćute. Duboko na Jugu
Ko dalek požar zora se rumeni,
I jedva svetli tamnom vidokrugu.
Bliže, u mraku tihe ravni leže,
Noć zadocnela još na njima spava;
Tamo kȏ meko srebro se rasteže:
To jutro bele magle razmotava.
Gasnu zvezdice. Samo vrh šumarka
Jutarnja zvezda sja netrenimice —
Zorin vetarac od Istoka ćarka;
Čujem bojažljiv glasić budne ptice,
I kako detlić po drvetu kuje
U gluvoj šumi. Tajanstveno miče
Vrhove hrašće. Iz dolje se čuje
Zvonce, i kako peto kukuriče.
’Orizont raste — zvezda je presjala,
Po travi bela rosa je polegla:
Sa planine je prva zraka pala,
I šumska stabla purpurom užegla.
Sen progoreva na brdskom grebenu,
Brzo se mrak u provale uvlači
U tihu dolju, hladom nalivenu,
Jutarnji žamor biva malo jači.
Već hladno sunce stoji na planini,
Pod rosom trepte šumice uvele —
Tiho se dimi selo u dolini,
Jutro otvara oči nevesele...
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 78
|