Rano rani đevojčica

Rano rani đevojčica
Na veseli Spasov danak;
Nešto pred njom rosu trese,
Boga moli đevojčica:
„Daj mi, Bože, da ja vidim
„Svako zv'jere s očicama,
„Razma zmaja planinskoga!“
Još te r'ječi ne izreče,
K njoj doleće plahi zmaje;
Savi mladu pod krilima,
I poletnu s đevojčicom
U te spilje kamenite.
Tu je drža dugo vreme;
Kad je doš'a Spasov danak,
Ljuto cmili đevojčica,
Ljuto cmili, ne prestaje;
Ćešio je ljuti zmaje:
„Što m' je tebe, đevojčice?“
„Kako što je, plahi zmaje?
„Danas mi je Spasov danak:
„Sve đevojke ružu beru,
„Ružu beru, v'jence viju,
„A ja jadna luda, mlada,
„Niti berem, niti vijem.“
Tu se zmaju ražalilo,
I pušti ju ružu brati,
Ružu brati, v'jence viti.
Al' jošt plače đevojčica,
Ljuto plače, ne prestaje;
Ćešio je plahi zmaje:
„Što m' je tebe, đevojčice?“
„Kako što je, plahi zmaje?
„Danas mi je Spasov danak:
„Sve đevojke v'jence nose,
„V'jence nose, majke diče,
„A ja jadna majke želim.“
Tu se zmaju ražalilo,
Đevojci je govorio:
„Hol'mi, dušo, vjeru dati,
„Da ćeš k mene povratit' se,
„Puštiću te tvojoj majci.“
Ona mu je vjeru dala,
Da će mu se povratiti;
Pušti zmaje đevojčicu,
Da u majke svoje pođe.
Kad đevojka k majci dođe,
Već za zmaja i ne haje.
Zmaje čeka đevojčicu,
Čeka danas, čeka sjutra;
Puče zmaje na kamenu
Čekajući đevojčicu.

Izvor

• Karadžić, V. S. 1867. Život i običaji naroda srpskoga. Beč. str. 31–33.