Rani majka devet djevojaka
Rani majka devet djevojaka
I desetu pod pojasom nosi;
Boga moli da joj muško bude!
Rodi majka desetu djevojku:
Devet plela, a desetu klela: 5
„Ćeri Janjo, vile te odnijele,
Ti ćeš njima kolo dopuniti!”
Kad je Janja na krštenje pošla,
Kum je svoje ugledao kume:
„Kakvo ćemo kumi ime dati?” 10
„Đavo Janja, vile ju odiijele!”
To ne bilo ni godinu dana,
Pomriješe devet djevojaka,
Sam ostade prelijepa Janja.
Raste Janja tanka i visoka, 15
A u licu bjela i rumena.
To ie bilo ni godinu dana,
Razbolje se lijepe Janje majka;
Pa govori lijepe Janje majka:
„Što si Janja, da si muška glava, 20
Ti bi msni vode donjela,
Iza gore Salina bunara!”
Skoči Janja na noge lagane,
Pa odlazi u goru po vodu,
Al za gorom do tri čuda stoje: 25
Jedno čudo, žarano sunašce,
Drugo čudo, sjajna mjesečina,
Treće čudo, nešto progovara:
„Grabi vodu prelijepa Janjo,
Grabi vodu, pa liječi majku, 30
A kad bude na zalazak sunce,
Onda nama ti u kolo dođi!”
Ide Janja svome bjelom dvoru,
Pa kazuje staroj miloj majci.
Kad to čula stara mila majka, 35
Devetere sobe otvorila,
U desetu Jalju zatvorila.
Kad je bilo na zalazak sunce,
Al eto ti vile Ravijojle:
Jednom zmijom konja potkovala, 40
Drugom zmijom konja opasala,
Trećom zmijom konja ošibuje,
Pa govori lipe Janje majci:
„Đe je naša prelijepa Janja?”
Al govori lipe Janje majka: 45
„Ne budali, vilo Ravijojlo!
Nije vaša prelijepa Jalja,
Već je moja prelijepa Janja.”
Govori joj vila Ravijojla:
„Ne budali lipe Janje majko, 50
Nije tvoja prelijepa Janja;
Ti si nama lipu Janju dala,
Kad je Janja na kršćenje pošla;
Kum je svoje upitao kume
Kakvo ćemo ime kumi dati? 55
Đavo Janja, vile ju odnijele!”
Kad to čula prelijepa Janja,
Sama Janja vili izlazila.
Al govori lipe Janje majka:
„Ko će moje ruvo doderati?” 60
„Il ti ruvo niz vodu pustiti,
Il ti joj ga sama doderati!”
