Рани мајка девет дјевојака
Рани мајка девет дјевојака
И десету под појасом носи;
Бога моли да јој мушко буде!
Роди мајка десету дјевојку:
Девет плела, а десету клела: 5
„Ћери Јањо, виле те однијеле,
Ти ћеш њима коло допунити!”
Кад је Јања на крштење пошла,
Кум је своје угледао куме:
„Какво ћемо куми име дати?” 10
„Ђаво Јања, виле ју одиијеле!”
То не било ни годину дана,
Помријеше девет дјевојака,
Сам остаде прелијепа Јања.
Расте Јања танка и висока, 15
А у лицу бјела и румена.
То ие било ни годину дана,
Разбоље се лијепе Јање мајка;
Па говори лијепе Јање мајка:
„Што си Јања, да си мушка глава, 20
Ти би мсни воде доњела,
Иза горе Салина бунара!”
Скочи Јања на ноге лагане,
Па одлази у гору по воду,
Ал за гором до три чуда стоје: 25
Једно чудо, жарано сунашце,
Друго чудо, сјајна мјесечина,
Треће чудо, нешто проговара:
„Граби воду прелијепа Јањо,
Граби воду, па лијечи мајку, 30
А кад буде на залазак сунце,
Онда нама ти у коло дођи!”
Иде Јања своме бјелом двору,
Па казује старој милој мајци.
Кад то чула стара мила мајка, 35
Деветере собе отворила,
У десету Јаљу затворила.
Кад је било на залазак сунце,
Ал ето ти виле Равијојле:
Једном змијом коња потковала, 40
Другом змијом коња опасала,
Трећом змијом коња ошибује,
Па говори липе Јање мајци:
„Ђе је наша прелијепа Јања?”
Ал говори липе Јање мајка: 45
„Не будали, вило Равијојло!
Није ваша прелијепа Јаља,
Већ је моја прелијепа Јања.”
Говори јој вила Равијојла:
„Не будали липе Јање мајко, 50
Није твоја прелијепа Јања;
Ти си нама липу Јању дала,
Кад је Јања на кршћење пошла;
Кум је своје упитао куме
Какво ћемо име куми дати? 55
Ђаво Јања, виле ју однијеле!”
Кад то чула прелијепа Јања,
Сама Јања вили излазила.
Ал говори липе Јање мајка:
„Ко ће моје руво додерати?” 60
„Ил ти руво низ воду пустити,
Ил ти јој га сама додерати!”
