Razrušenje manastira Tvrdoša. Okolo polovine 16. vijeka
0001 Sanak snio samouče đače
0002 U Tvrdošu b’jelu manastiru,
0003 Da se svila prisojkinja guja,
0004 Vas manastir repom opasala,
0005 A na oltar naslonila glavu,
0006 I zinula, hoće da proždere
0007 Tridest đaka, tridest kaluđera
0008 I u ćivot sveca Vasiliju.
0009 U strahu se đače probudilo,
0010 A od straha triput prekrstio,
0011 Pred ikonom uždio kandilo,
0012 Te se moli, u strahu govori:
0013 ”Pomoz’, Bože, i svi sveti!
0014 ”Učuvajte našeg manastira
0015 ”Od sna grdna i dušmanske ruke.”
0016 Pitao ga starac igumane:
0017 ”Ča je, sine, samouče đače,
0018 ”Te se moliš, a suze proljevaš
0019 ”Prije vakta i prije sabaha?
0020 ”Ali ti je žao navičaja,
0021 ”Ili žališ stare roditelje,
0022 ”Ili ti je knjiga omrznula?”
0023 Veli njemu samouče đače:
0024 ”Nije meni žao navičaja,
0025 ”Niti žalim moje roditelje,
0026 ”Niti mi je knjiga omrznula,
0027 ”No sam noćas grdni san usnuo:
0028 ”Da se svila prisojkinja guja,
0029 ”Opasala našeg manastira,
0030 ”Na oltaru naslonila glavu,
0031 ”A zinula da nas sve proždere
0032 ”I u ćivot sveca Vasiliju. ”
0033 Kad iguman začu lakrdiju,
0034 Pa je đaku sanak tumačio:
0035 ”Što manastir guja opasala,
0036 ”To će njega okoliti Turci;
0037 ”Što na oltar naslonila glavu,
0038 ”Svega će ga Turci poharati,
0039 ”Poharati pa ga oboriti;
0040 ”Što zinula, hoće da proždere,
0041 ”To će moju odasjeći glavu,
0042 ”Pogubiti đake, kaluđere.”
0043 To postaja, za dugo ne bilo,
0044 No samano do petnaest dana,
0045 Podiže se paša Osman paša
0046 Iz Mostara iz Hercegovine
0047 Su njegovo trideset delija,
0048 I pred njima delibaša Ibro,
0049 Pravo idu b’jelu manastiru,
0050 I manastir Tvrdoš opasaše.
0051 Pred crkvom je konja odjahao,
0052 A sluge mu prostrše sadžake.
0053 Sjede paša, pripali čibuka,
0054 Pa govori delibaši Ibru:
0055 ”Ibrahime, moja desna ruko,
0056 ”Ti dozovi starca igumana,
0057 ”Nek otvori vlašku bogomolju,
0058 ”Nek m’ iznese svetitelja Vasa,
0059 ”Da ga vidim što Vlasi vjeruju,
0060 ”Očajnika Božjeg otpadnika,
0061 ”Kojega su na suncu sušili
0062 ”Od Petrova do Ilijna dana. ”
0063 Zove Ibro oca igumana:
0064 ”Pahomije, crni kaluđere,
0065 ”Igumane, silan kaurine,
0066 ”Zove tebe paša Osman paša,
0067 ”Da otvoriš vlašku bogomolju,
0068 ”Da izneseš svetitelja Vasa,
0069 ”Kojega ste na suncu sušili
0070 ”Od Petrova do Ilijna dana,
0071 ”Da vidimo u što vjerujete.”
0072 Kad to začu starac Pahomije,
0073 On poskoči na noge junačke,
0074 Pa istrča na crkovna vrata,
0075 Poklanja se paši Osman-paši,
0076 Poljubi ga u skut i u ruku,
0077 Smjerno zbori, junački govori:
0078 ”Ne dam, pašo, svetitelja Vasa
0079 ”Dok je mene na ramenu glave
0080 ”I dok mi je tridest kaluđera,
0081 ”I toliko đaka sokolova.
0082 ”No te molim, i ruke ti ljubim,
0083 ”Da se prođeš naše sirotinje,
0084 ”Naše crkve i našega sveca.”
0085 Razljuti se paša Osman paša,
0086 Pa govori delibaši Ibru:
0087 ”Lom’te vrata od bijele crkve,
0088 ”Iznes’te mi u kivotu sveca,
0089 ”Da ga spržim pred crkvena vrata.”
0090 To izreče, na noge skočio,
0091 Dovati se sablje u balčaku.
0092 Al’ da vidiš Božije čudesa,
0093 I čudesa Božjeg ugodnika,
0094 Obje paši usahnuše ruke,
0095 Okrenuše na zatiljak usta.
0096 Još je Bogu i to malo bilo.
0097 Vedro bješe, pa se naoblači,
0098 Staše pucat’ munje i gromovi,
0099 I padati krvavo kamenje,
0100 Ubi njemu polovinu druga,
0101 A u crkvu polak pobjegoše.
0102 Prepade se paša Osman paša,
0103 Kleče paša na gola koljena,
0104 Igumana strašno zaklinjaše:
0105 ”Igumane, manastirska glavo,
0106 ”Ja te kumim Bogom istinijem,
0107 ”I vašijem svijema svecima,
0108 ”Te sakupi butum kaluđere,
0109 ”Obuc’te se po Božijem činu
0110 ”U odežde i u petrailje,
0111 ”Podignite krste i ikone,
0112 ”A pred njima uždite kanđela,
0113 ”Molite se Bogu po zakonu
0114 ”Iz svetije starokovni knjiga,
0115 ”Mol’te Boga, i ja mu se molim,
0116 ”Nek ustavi munje i gromove,
0117 ”Nek mi obje popovrne ruke,
0118 ”A povrati usta đe s’ i bila,
0119 ”Kunem ti se dinom i ćitapom,
0120 ”Pa džamijom i svečevom bradom,
0121 ”Čudan ću vam prilog ostaviti,
0122 ”Čudan prilog za života moga:
0123 ”Svakog goda o Mitrovu danu,
0124 ”Dokle traje mojega koljena,
0125 ”Dva tovara bistroga zejtina,
0126 ”Dva tovara mire i tamjana,
0127 ”Tovar voska žuta c’jeđenoga,
0128 ”I kandilo od dvanajest oka
0129 ”Sve od srme zlatom namazano.”
0130 Kad iguman pašu razumio,
0131 On okupi tridest kaluđera,
0132 Uljegoše u bijelu crkvu,
0133 Obukoše sveto odijelo,
0134 Zlatotkane krstaste odežde
0135 I dugačke zlatne petrailje,
0136 Otvoriše knjige starokovne,
0137 Te se mole Bogu po zakonu,
0138 I čitaju masla i denija.
0139 Boga mole, i umoliše ga,
0140 Prestadoše munje i gromovi,
0141 Presta padat’ krvavo kamenje,
0142 Pašine se povratiše ruke,
0143 Sa zatilka povratiše usta.
0144 Ode paša u Mostaru svome,
0145 Igumanu celivao ruku.
0146 I što paša reče, ne poreče.
0147 Svakog vakta o Mitrovu danu
0148 Šilje paša što je obećao.
0149 To trajalo dvanaest godina.
0150 Razbolje se paša Osman paša,
0151 Razbolje se hoće umrijeti,
0152 Na samrt mu kletva na um pala.
0153 Prepade se, viđe umrijeće,
0154 Pa doziva svog Aliju sina:
0155 ”O Alija, moj rođeni sine,
0156 ”Ja umirem s ovoga svijeta,
0157 ”Ti ostade pašom u Mostaru,
0158 ”Na poklon ti sva Hercegovina.
0159 ”Ali znadi, sine Ali pašo,
0160 ”Da sam Bogu emin učinio,
0161 ”I amanet Božij ostavio
0162 ”Manastiru Tvrdošu vlaškome
0163 ”Predavati od god na godinu
0164 ”Dva tovara bistra zeitina,
0165 ”A dva druge mire i tamjana,
0166 ”Jedan tovar voska pretopljena.
0167 ”Nego, sine, očine ti rane!
0168 ”Predavaćeš crkvene darove
0169 ”Dokle teče našega koljena.
0170 ”Nemoj rata s vlaškom bogomoljom.”
0171 To izreče, a ispusti dušu.
0172 On umrije, ispuni zakletvu,
0173 A na sina natovari kletvu.
0174 Predavao za prvu godinu,
0175 I za drugu dade pod jesapom,
0176 A kada se treća napunila,
0177 Ne hće Turčin predavat’ aman’ta.
0178 Silno Ture na zor nastanulo,
0179 Turčin bio, Turski govorio:
0180 ”Osman-pašo, remetli babajko,
0181 ”Tvoj ne bio ni od pašinice,
0182 ”No od tvoje vitke bedevije,
0183 ”I na krmsku kožu ja klanjao,
0184 ”Ako više predavo harača.
0185 ”No ću silnu pokupiti vojsku,
0186 ”Hercegovce krstu dušmanine,
0187 ”Porobiću b’jela manastira,
0188 ”I bijelu gospođinu crkvu,
0189 ”Iz nje silno pokupiti blago,
0190 ”Pa ću udrit’ lagum na sve strane,
0191 ”Oboriti u jednu gomilu:
0192 ”Sveca ću im na vatru sažeći,
0193 ”Pahomiju na kolac nabiti,
0194 ”Koji raju na zakon okreće;
0195 ”Janićiju mlada ufatiti,
0196 ”Obje ću mu odasjeći ruke,
0197 ”A oba mu oka izvaditi,
0198 ”Koji piše rukom jevanđelja;
0199 ”Partenija konjma rastrzati,
0200 ”Koji vlaščad uči knjige pisat’ ,
0201 ”I čatiti knjige svakojake;
0202 ”Đake ću im butum povješati,
0203 ”Tako moju volju ispuniti.”
0204 Što je momče sobom govorilo,
0205 Naumilo, te je uradilo.
0206 Opremi se, ode u Stambolu
0207 Na divanu caru čestitome,
0208 Pred njim kleče, ovako mu reče:
0209 ”Aman, care, zemlje gospodare!
0210 ”Od zuluma živjet’ ne možemo,
0211 ”Od crnije vlški kaluđera.
0212 ”U Tvrdošu b’jelu manastiru,
0213 ”U njemu je tridest kaluđera,
0214 ”I toliko đaka knjižavnika;
0215 ”U njemu je do trista đemija,
0216 ”Sto čitluka, dvadest spailuka,
0217 ”Sto paripa konja sedlenika,
0218 ”Dvjesta krava, a trista volova,
0219 ”Bez jesapa koza i ovaca.
0220 ”Izbe su im prepunjene vinom,
0221 ”A ambari zobi i šenice,
0222 ”Takog blaga ni u tebe nema.
0223 ”Uz njih raja uši uzdignula,
0224 ”Te nam ruže dina i poštenje.
0225 ”Nego, care, zemlje gospodare,
0226 ”Podaj mene izum i fermana,
0227 ”Da okupim Turke Hercegovce,
0228 ”Da razorim vlaškog manastira.
0229 ”Ako li mi izum dati nećeš,
0230 ”Dok mi pravu raju poturčimo,
0231 ”Kaluđeri nas će povlašiti.”
0232 Kada sultan začu Ali-pašu,
0233 Dade njemu izum i fermana,
0234 Dade mu ga ne reče riječi.
0235 Sultanu se paša poklonio,
0236 I zdravo se natrag povratio.
0237 Kada paša u Mostaru dođe,
0238 Turi knjige na sve poturice,
0239 Da mu dođu gradu u Trebinju
0240 U neđelju na Cvjetonosije.
0241 Pa se i on iz Mostara krenu,
0242 Sobom vodi Mostarlije Turke,
0243 Uzgred uze i Stolačku vojsku,
0244 S Ljubotinskom vojskom se stadoše,
0245 Te odoše pravo put Trebinja,
0246 Na manastir poprijeko glede.
0247 Trudna vojska u Trebinje sišla,
0248 Hoće šjutra zorom da udari.
0249 Al’ se diže svetac Vasilije,
0250 Te on budi mlade kaluđere:
0251 ”Na noge se, crkovni sinovi,
0252 ”Da bježimo gorom i planiniom
0253 ”Stranputice u brda kamena
0254 ”U Ostrogu svetom manastiru,
0255 ”Evo na nas silne Turske vojske,
0256 ”Pred vojskom je paša Ali-paša,
0257 ”Braniti se njima ne možemo,
0258 ”E je tako od Boga suđeno,
0259 ”Da se ruši manastir i crkva
0260 ”Za premnoga naša sagrešenja.”
0261 Kada sveca čuše duhovnici,
0262 Otvoriše prebijelu crkvu,
0263 Pokupiše krste i odežde,
0264 I sve drugo što je sveto bilo,
0265 Celivaše Božije prilike,
0266 Prekrstiše, Bogu pomoliše,
0267 U plaču se s crkvom rastadoše,
0268 Pobjegoše preko Ljubomira,
0269 Latiše se Banjanske planine.
0270 Tu ih tavna noćca ostavila,
0271 A svijetli danak obasjao.
0272 A ni paša ne stoji za ludu,
0273 No u zoru na sat pred sabahom
0274 Diže svoju silnovitu vojsku,
0275 Okolio b’jela manastira,
0276 Uređuje šta će i kako će,
0277 Pa juriša sa svakoje strane.
0278 I kad viđe, nema kaluđera,
0279 Porobiše crkvu i ćelije,
0280 Porobiše, ognjem zapališe,
0281 Silno blago Turci ujagmiše,
0282 Daše lagum na šesnaest strana,
0283 Manastir se u gomilu strese,
0284 Al’ se ne da manastirska crkva.
0285 Triput u nju lagum postavljaše,
0286 Ni ćemera dignut’ ne mogoše,
0287 No i danas tako stoji pusta,
0288 Po njoj Božij sveci napisani,
0289 Da se Turci od gr’jehova kaju,
0290 I zulume turaju na raju.
