Разрушење манастира Тврдоша. Около половине 16. вијека
0001 Санак снио самоуче ђаче
0002 У Тврдошу б’јелу манастиру,
0003 Да се свила присојкиња гуја,
0004 Вас манастир репом опасала,
0005 А на олтар наслонила главу,
0006 И зинула, хоће да прождере
0007 Тридест ђака, тридест калуђера
0008 И у ћивот свеца Василију.
0009 У страху се ђаче пробудило,
0010 А од страха трипут прекрстио,
0011 Пред иконом уждио кандило,
0012 Те се моли, у страху говори:
0013 ”Помоз’, Боже, и сви свети!
0014 ”Учувајте нашег манастира
0015 ”Од сна грдна и душманске руке.”
0016 Питао га старац игумане:
0017 ”Ча је, сине, самоуче ђаче,
0018 ”Те се молиш, а сузе прољеваш
0019 ”Прије вакта и прије сабаха?
0020 ”Али ти је жао навичаја,
0021 ”Или жалиш старе родитеље,
0022 ”Или ти је књига омрзнула?”
0023 Вели њему самоуче ђаче:
0024 ”Није мени жао навичаја,
0025 ”Нити жалим моје родитеље,
0026 ”Нити ми је књига омрзнула,
0027 ”Но сам ноћас грдни сан уснуо:
0028 ”Да се свила присојкиња гуја,
0029 ”Опасала нашег манастира,
0030 ”На олтару наслонила главу,
0031 ”А зинула да нас све прождере
0032 ”И у ћивот свеца Василију. ”
0033 Кад игуман зачу лакрдију,
0034 Па је ђаку санак тумачио:
0035 ”Што манастир гуја опасала,
0036 ”То ће њега околити Турци;
0037 ”Што на олтар наслонила главу,
0038 ”Свега ће га Турци похарати,
0039 ”Похарати па га оборити;
0040 ”Што зинула, хоће да прождере,
0041 ”То ће моју одасјећи главу,
0042 ”Погубити ђаке, калуђере.”
0043 То постаја, за дуго не било,
0044 Но самано до петнаест дана,
0045 Подиже се паша Осман паша
0046 Из Мостара из Херцеговине
0047 Су његово тридесет делија,
0048 И пред њима делибаша Ибро,
0049 Право иду б’јелу манастиру,
0050 И манастир Тврдош опасаше.
0051 Пред црквом је коња одјахао,
0052 А слуге му прострше саџаке.
0053 Сједе паша, припали чибука,
0054 Па говори делибаши Ибру:
0055 ”Ибрахиме, моја десна руко,
0056 ”Ти дозови старца игумана,
0057 ”Нек отвори влашку богомољу,
0058 ”Нек м’ изнесе светитеља Васа,
0059 ”Да га видим што Власи вјерују,
0060 ”Очајника Божјег отпадника,
0061 ”Којега су на сунцу сушили
0062 ”Од Петрова до Илијна дана. ”
0063 Зове Ибро оца игумана:
0064 ”Пахомије, црни калуђере,
0065 ”Игумане, силан каурине,
0066 ”Зове тебе паша Осман паша,
0067 ”Да отвориш влашку богомољу,
0068 ”Да изнесеш светитеља Васа,
0069 ”Којега сте на сунцу сушили
0070 ”Од Петрова до Илијна дана,
0071 ”Да видимо у што вјерујете.”
0072 Кад то зачу старац Пахомије,
0073 Он поскочи на ноге јуначке,
0074 Па истрча на црковна врата,
0075 Поклања се паши Осман-паши,
0076 Пољуби га у скут и у руку,
0077 Смјерно збори, јуначки говори:
0078 ”Не дам, пашо, светитеља Васа
0079 ”Док је мене на рамену главе
0080 ”И док ми је тридест калуђера,
0081 ”И толико ђака соколова.
0082 ”Но те молим, и руке ти љубим,
0083 ”Да се прођеш наше сиротиње,
0084 ”Наше цркве и нашега свеца.”
0085 Разљути се паша Осман паша,
0086 Па говори делибаши Ибру:
0087 ”Лом’те врата од бијеле цркве,
0088 ”Изнес’те ми у кивоту свеца,
0089 ”Да га спржим пред црквена врата.”
0090 То изрече, на ноге скочио,
0091 Довати се сабље у балчаку.
0092 Ал’ да видиш Божије чудеса,
0093 И чудеса Божјег угодника,
0094 Обје паши усахнуше руке,
0095 Окренуше на затиљак уста.
0096 Још је Богу и то мало било.
0097 Ведро бјеше, па се наоблачи,
0098 Сташе пуцат’ муње и громови,
0099 И падати крваво камење,
0100 Уби њему половину друга,
0101 А у цркву полак побјегоше.
0102 Препаде се паша Осман паша,
0103 Клече паша на гола кољена,
0104 Игумана страшно заклињаше:
0105 ”Игумане, манастирска главо,
0106 ”Ја те кумим Богом истинијем,
0107 ”И вашијем свијема свецима,
0108 ”Те сакупи бутум калуђере,
0109 ”Обуц’те се по Божијем чину
0110 ”У одежде и у петраиље,
0111 ”Подигните крсте и иконе,
0112 ”А пред њима уждите канђела,
0113 ”Молите се Богу по закону
0114 ”Из светије староковни књига,
0115 ”Мол’те Бога, и ја му се молим,
0116 ”Нек устави муње и громове,
0117 ”Нек ми обје поповрне руке,
0118 ”А поврати уста ђе с’ и била,
0119 ”Кунем ти се дином и ћитапом,
0120 ”Па џамијом и свечевом брадом,
0121 ”Чудан ћу вам прилог оставити,
0122 ”Чудан прилог за живота мога:
0123 ”Сваког года о Митрову дану,
0124 ”Докле траје мојега кољена,
0125 ”Два товара бистрога зејтина,
0126 ”Два товара мире и тамјана,
0127 ”Товар воска жута ц’јеђенога,
0128 ”И кандило од дванајест ока
0129 ”Све од срме златом намазано.”
0130 Кад игуман пашу разумио,
0131 Он окупи тридест калуђера,
0132 Уљегоше у бијелу цркву,
0133 Обукоше свето одијело,
0134 Златоткане крстасте одежде
0135 И дугачке златне петраиље,
0136 Отворише књиге староковне,
0137 Те се моле Богу по закону,
0138 И читају масла и денија.
0139 Бога моле, и умолише га,
0140 Престадоше муње и громови,
0141 Преста падат’ крваво камење,
0142 Пашине се повратише руке,
0143 Са затилка повратише уста.
0144 Оде паша у Мостару своме,
0145 Игуману целивао руку.
0146 И што паша рече, не порече.
0147 Сваког вакта о Митрову дану
0148 Шиље паша што је обећао.
0149 То трајало дванаест година.
0150 Разбоље се паша Осман паша,
0151 Разбоље се хоће умријети,
0152 На самрт му клетва на ум пала.
0153 Препаде се, виђе умријеће,
0154 Па дозива свог Алију сина:
0155 ”О Алија, мој рођени сине,
0156 ”Ја умирем с овога свијета,
0157 ”Ти остаде пашом у Мостару,
0158 ”На поклон ти сва Херцеговина.
0159 ”Али знади, сине Али пашо,
0160 ”Да сам Богу емин учинио,
0161 ”И аманет Божиј оставио
0162 ”Манастиру Тврдошу влашкоме
0163 ”Предавати од год на годину
0164 ”Два товара бистра зеитина,
0165 ”А два друге мире и тамјана,
0166 ”Један товар воска претопљена.
0167 ”Него, сине, очине ти ране!
0168 ”Предаваћеш црквене дарове
0169 ”Докле тече нашега кољена.
0170 ”Немој рата с влашком богомољом.”
0171 То изрече, а испусти душу.
0172 Он умрије, испуни заклетву,
0173 А на сина натовари клетву.
0174 Предавао за прву годину,
0175 И за другу даде под јесапом,
0176 А када се трећа напунила,
0177 Не хће Турчин предават’ аман’та.
0178 Силно Туре на зор настануло,
0179 Турчин био, Турски говорио:
0180 ”Осман-пашо, реметли бабајко,
0181 ”Твој не био ни од пашинице,
0182 ”Но од твоје витке бедевије,
0183 ”И на крмску кожу ја клањао,
0184 ”Ако више предаво харача.
0185 ”Но ћу силну покупити војску,
0186 ”Херцеговце крсту душманине,
0187 ”Поробићу б’јела манастира,
0188 ”И бијелу госпођину цркву,
0189 ”Из ње силно покупити благо,
0190 ”Па ћу удрит’ лагум на све стране,
0191 ”Оборити у једну гомилу:
0192 ”Свеца ћу им на ватру сажећи,
0193 ”Пахомију на колац набити,
0194 ”Који рају на закон окреће;
0195 ”Јанићију млада уфатити,
0196 ”Обје ћу му одасјећи руке,
0197 ”А оба му ока извадити,
0198 ”Који пише руком јеванђеља;
0199 ”Партенија коњма растрзати,
0200 ”Који влашчад учи књиге писат’ ,
0201 ”И чатити књиге свакојаке;
0202 ”Ђаке ћу им бутум повјешати,
0203 ”Тако моју вољу испунити.”
0204 Што је момче собом говорило,
0205 Наумило, те је урадило.
0206 Опреми се, оде у Стамболу
0207 На дивану цару честитоме,
0208 Пред њим клече, овако му рече:
0209 ”Аман, царе, земље господаре!
0210 ”Од зулума живјет’ не можемо,
0211 ”Од црније влшки калуђера.
0212 ”У Тврдошу б’јелу манастиру,
0213 ”У њему је тридест калуђера,
0214 ”И толико ђака књижавника;
0215 ”У њему је до триста ђемија,
0216 ”Сто читлука, двадест спаилука,
0217 ”Сто парипа коња седленика,
0218 ”Двјеста крава, а триста волова,
0219 ”Без јесапа коза и оваца.
0220 ”Избе су им препуњене вином,
0221 ”А амбари зоби и шенице,
0222 ”Таког блага ни у тебе нема.
0223 ”Уз њих раја уши уздигнула,
0224 ”Те нам руже дина и поштење.
0225 ”Него, царе, земље господаре,
0226 ”Подај мене изум и фермана,
0227 ”Да окупим Турке Херцеговце,
0228 ”Да разорим влашког манастира.
0229 ”Ако ли ми изум дати нећеш,
0230 ”Док ми праву рају потурчимо,
0231 ”Калуђери нас ће повлашити.”
0232 Када султан зачу Али-пашу,
0233 Даде њему изум и фермана,
0234 Даде му га не рече ријечи.
0235 Султану се паша поклонио,
0236 И здраво се натраг повратио.
0237 Када паша у Мостару дође,
0238 Тури књиге на све потурице,
0239 Да му дођу граду у Требињу
0240 У неђељу на Цвјетоносије.
0241 Па се и он из Мостара крену,
0242 Собом води Мостарлије Турке,
0243 Узгред узе и Столачку војску,
0244 С Љуботинском војском се стадоше,
0245 Те одоше право пут Требиња,
0246 На манастир попријеко гледе.
0247 Трудна војска у Требиње сишла,
0248 Хоће шјутра зором да удари.
0249 Ал’ се диже светац Василије,
0250 Те он буди младе калуђере:
0251 ”На ноге се, црковни синови,
0252 ”Да бјежимо гором и планиниом
0253 ”Странпутице у брда камена
0254 ”У Острогу светом манастиру,
0255 ”Ево на нас силне Турске војске,
0256 ”Пред војском је паша Али-паша,
0257 ”Бранити се њима не можемо,
0258 ”Е је тако од Бога суђено,
0259 ”Да се руши манастир и црква
0260 ”За премнога наша сагрешења.”
0261 Када свеца чуше духовници,
0262 Отворише пребијелу цркву,
0263 Покупише крсте и одежде,
0264 И све друго што је свето било,
0265 Целиваше Божије прилике,
0266 Прекрстише, Богу помолише,
0267 У плачу се с црквом растадоше,
0268 Побјегоше преко Љубомира,
0269 Латише се Бањанске планине.
0270 Ту их тавна ноћца оставила,
0271 А свијетли данак обасјао.
0272 А ни паша не стоји за луду,
0273 Но у зору на сат пред сабахом
0274 Диже своју силновиту војску,
0275 Околио б’јела манастира,
0276 Уређује шта ће и како ће,
0277 Па јуриша са свакоје стране.
0278 И кад виђе, нема калуђера,
0279 Поробише цркву и ћелије,
0280 Поробише, огњем запалише,
0281 Силно благо Турци ујагмише,
0282 Даше лагум на шеснаест страна,
0283 Манастир се у гомилу стресе,
0284 Ал’ се не да манастирска црква.
0285 Трипут у њу лагум постављаше,
0286 Ни ћемера дигнут’ не могоше,
0287 Но и данас тако стоји пуста,
0288 По њој Божиј свеци написани,
0289 Да се Турци од гр’јехова кају,
0290 И зулуме турају на рају.
