Razgovor:Moja otadžbina

Šantićeva pesma "Moja otadžbina" napisana je 1908, dakle, u godini u kojoj je Austrougarska izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine. Česta upotreba lične zamenice ja (mene, meni)i prisvojnih zamenica (moja, moj, moje, svoje...) upućuje na poistovećivanje pesnika (lirskog subjekta) sa domovinom. On u iskazivanju svoga rodoljublja ispoljava iskrenost i neposrednost, trudeći se da mu izraz bude što jednostavniji.

Šantićevo shvatanje pojma moja otadžbina može se sagledati na tri nivoa - njegova uža domovina, zavičaj (Hercegovina, odnosno, Bosna i Hercegovina), čitav prostor na kojem živi srpski narod ("I svuda gdje je srpska duša koja..."), svaka zemlja u kojoj ljudi pate zbog ropstva i socijalne nejednakosti ("U meni cvile duše miliona..."). Pesma tako dobija i socijalno obeležje i humanističko značenje. —Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.225.161 (razgovor • prilozi) 11:10, 14. septembar 2008.

Pesmu "Moja otadžbina" Aleksa Šantić je ispevao u formi soneta; stihovi su jedanaesterci. U katrenima je upotrebljena obgrljena rima (abba; cddc), a u (dvema0 tercinama stihovi se rimuju po šemi: eef; ggf. —Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.192.24 (razgovor • prilozi) 22:25, 15. septembar 2008.