Razbolje se mula Ibrahime,
U džamiji, sabah klanjajući.
Sve ga žali malo i veliko,
Ponajviše Ibrina djevojka;
Za godinu ne nasmijala se, 5
A za drugu ne umila lica,
A u trećoj kose odrezala —
Spremila ih svom milom dajidži,
A dajidža kujundžiji Mehu:
Kujundžija kose pozlatio; 10
Spremiše ih na gradsku kapiju.
Sve se čudi i malo i veliko:
„Ova kosa u devletu rasla,
„U velikom jadu odrezana —
„Ova kosa Ibrine djevojke!“ — 15
