Razbolje se Dalifagić Ahmo,
Pred džamijom sabah klanjajući;
Koliko se lahko razbolio,
Četiri ga dvoru odniješe.
To začula materina Naza, 5
Pa iziđe u drugu odaju,
Pa obuče muško odijelo,
Za pas metnu svijetlo oružje,
A uđlha ata velikoga,
Pa naljeze kroz Sarajvo Naza — 10
Tiho jaše, a gleda preda se.
Kad naljegla kroz Sarajvo Naza,
Sve govore redom Sarajlije —
„Od kako je postalo Sarajvo,
Nije prošla vaka serhatlija!" 15
Prođe Naza ni mukajet nije.
Kad je bila blizu b’jela dvora,
Ona pita Ahmetovu strnnu:
„Bogom majko, Ahmetova strino!
Kako vam je Dalifagić Ahmo?“ 20
— A, Boga mi, serhatlijo mlada,
Jat’ je umro, jat’ je na umoru,
Sinoć mu je prekukala majka!“
Pa proćera materina Naza
Ispod dvora Dalifagić Ahma; 25
U dvoru mu niđe niko nejma,
Na bašči mu tri čadora b’jela.
Pa pod jedan čador povirila,
Kad se Ahmu' hladna voda grije;
Pa po’ drugi čador povirila, 30
Kad se kroje sajaluk haljine;
Kad pod treći čador povirila,
Kad tu jadan mrtav leži Ahmo.
Kad uljeze materina Naza,
Pa mu veli hodža iz mejtefa: 35
„Ustaj, Ahmo, došla ti je Naza!“
Kakva Naza, voda je nosila;
Tri put Nazu iskah u matere —
Majka daje, a Naza me neće,
Pa je više ni iskati neću!“ 40
Šjede Naza Ahmu više glave,
Pa izvadi sitnu hamajliju,
Pa mu jedan ajet proučila —
Mahnu Ahmo i nogom i rukom
I crne je oči otvorio; 45
Pa mu drugi ajet proučila —
Šjede Ahmo i ispravi se;
Pa mu treći ajet proučila —
Skoči Ahmo na noge lagahne,
Uze Nazu za bijelu ruku, 50
Odvede je svom bijelu dvoru.
