Razbole se Jana daruvana,
kod nju nema nikoj da do’odi,
sal do'ode dva ručna devera,
donose jo’ slive jesenljive:
„Boluj, Jano, boluj naša snajo, 5
boluj, Jano, al’ nemoj da umreš.
Kako si se kod nas daruvala,
naša je se majka podmladila,
naša je se stoka ’iljadila,
naši dvori ružom procьvteli, 10
naše polje s žito natežalo.“
Poznata je i u svrljiškom kraju (v. Radoslav Radenković „Svatovske pesme kao sastavni deo svadbenih običaja u selima oko Svrljiga“ („Razvitak“, br. 6, 1975, str. 83). Dograđeniju varijantu iz rada Marinka Stanojevića „Narodna pesma u Srednjem Timoku“ („Zbornik priloga za poznavanje Timočke Krajine", knj. II, Beograd, 1930, str. 74) uneo je Ilija Nikolić u antologiju „Goro le, goro zelena“ (br. 37, str. 45).
