Radimir kralj Slovinski V. na 639.
Premda prošasti kralji slovinski bihu osvojili svu Dalmaciu do mora, ništanemanje nike gradove oko mora, kakono: Zadar, Šibenik, Trogir, Split i druge po školjim, koji bihu cesaru rimskom podložni, osvojili još nebihu, dok na svit ne izađe Radimir, koi od svoga ditinstva biše začeo u svomu opakomu serdcu uzeti rečene gradove, i progoniti kerštjane, koji u njima stahu. Stupivši dakle Radimir na vladanje slovinsko, dade naredbu banom i knezovom po svojim deržavam, da skupe vojsku silnu, i da uzimlju rečene gradove kerštjanske, i da ne proste staru ni mladu, koi se bude kerštjanin zvati. Ova prokleta naredba bi od banah berzo izpunjena; jer sakupivši vojsku neizbrojenu, udariše na rečene gradove, koji premda se vitežki braniše, sa svim tizim tolikoj sili odoliti nemogoše; nego jedan po jedan bi od Radimira osvojen na silu od vojnikah njegovih, koji kakono vuci kad udare na janjce, sve kerštjane, koje u gradovim nohodjahu, nemilo klahu, i svakim' mukam’ mučahu, gradove razoriše a cerkve i palače popališe. Mnogi kerštjani progonstvo njihovo pobigoše u špilje planinske, u kojizim pateći
strah, glad i žeđu pomriše; a drugi pobigoše u Italiu za sahranit i svoj život i viru katoličansku. Mnogi žive pohvatavši, za sužne obratiše, čineći od njih svaku nepodobštinu tako, da im bolje biše poginuti, nego u njihovo sužanstvo upasti, premda bihu od istoga naroda i jezika. U to vrime potribno vladaše svetom cerkvom papa Ivan IV. Dalmatin rodom, ovi imade veliko miloserđe sverhu svojizih pajzanah, i tako otvorivši haznu svete cerkve, izkupi sve sužnje, koji se u rukuh ovizih neznabožacah nahođahu, primi i namisti one, koji po svitu bižahu. Posli smerti ovoga kralja prokletoga, kraljevaše četiri od istoga kolina, sve opačii jedan od drugoga, i zaradi zloće njihove knjige ove, kojim se služim, njihovih imenah ne meću, nego meću ime petoga, koi slidi, oli biše on istoga plemena, oli od drugoga, znati se istinito nemore.
Izvor[uredi]
Andrija Kačić Miošić: Razgovor ugodni naroda slovinskoga, Bratja Batara tiskari izdavatelji, u Zadru, 1851., str. 44-45.