REČNIK MANjE POZNATIH REČI (Vlasotince)
aber (turc.) - vest, glas
bača - bašta
brana - poljoprivredna sprava od pruća za ravnanje oranja
vakli - šareni; crni
vanem - uhvatim
vindija - ukrašena čaša
vojče - devojče
vraknjička - vratanca, kapijica
vrljam - bacam
gidija - obešenjak, kicoš, delija
gorocvet - vrsta cveta
gotvim - kuvam, spremam jelo
davina - ukrasna drvenasta biljka cvetnica (=dafina)
dari - darovi
doda - seka, dada
doodim - dolazim
drugačke - drugarice
dunđeri - zidari
ergen (turc.) - momak
z’vica, z’lvica - zaovica
zapinjala - zatvarala
zgledamo - vidimo, ugledamo
zgodio se ~ desio se
zdravac - vrsta cveća
zlaovi - zla
igrišše - mesto za igre, igralište
iskam - tražim
jamen - dragi kamen
karakaca - tepanje bez značenja
kladanče - mali izvor
klet - neugledna zgradica
knoći - pred veče, večeras
laštim se - sjajim se
leko - lako
leske - mlade grane
ložica - kašika
lugardžididže - čuvar polja
mrzlotina - hladnoća
navađujem - navodim
nakimujem - namigujem
naminem - navratim
neveka - nevesta
nišala se - ljuljala se
odadba - udaja
orine - njive
ost’n - štap za gonjenje volova
oče - boca od litra
pavit - vrsta zeljaste biljke
pazuka - nedra
panica - zemljani tanjir
pilištarče - golobrado momče
pitujem - pitam
plandište - mesto za plandovanje
poloče - boca od pola litra
pomamujem - dozivam
postupim - zakoračim, krenem
potkićujem - kitim, ukrašavam
praćam - šaljem
praškam - posipam praškom
premena - preobuka
puzder - isitnjena, sasušena stabljika konoplje
razođujem se - skitam, hodam bez cilja
rastoka - mesto gde se reka račva na rukavce
rezetla - vrsta cveća
ripnem - skočim
sagi - sada
svikam - dozovem
slagujem se - slažem se
s’pletnem - sapletem
sunem se - mašim se; upravim se u određenom pravcu
topilo - mesto na kojem se potapa konoplja
trandafil - ruža
uapem - ugrizem, ujedem
ubava - lepa
ugovela - ugodila, dodvorila se
uripim - uskočim
cavtim - cvetam
crkalo - grcalo; zagrcnulo se
cilit - klis; štap sa kvrgom
šinik - sud za merenje žita
Reference
[uredi]- ↑ "Na vlasotinačkom području sučeljavaju se sva tri prizrensko-timočka govorna tipa. Prema Beliću, lužničkom tipu pripada nekoliko vlasotinačkih sela na levoj obali Puste reke i desnoj obali Vlasine (od ušća Puste reke u Vlasinu do ušća Tegošnice u Vlasinu); deo zaplanjskog govora čine naselja istočno od linije Lopušnja - Brezovica - Boljare - Lomnica; južnomoravskom tipu pripadaju sela u dolini Morave, na padinama Kruševice i Ostrozuba i varoš Vlasotince.” Stanislav Stanković, Gradski vlasotinački Govor(i) - sociolingvistički procesi (Opšte karakteristike), Zbornik referata, sa naučnog skupa (Despotovac, 21-22. 8. 1996), Despotovac 1997, 171.
Izvor
[uredi]- Iznikal mi struk bosiljak: lirske narodne pesme iz vlasotinačkog kraja; Vlasina, Vlasotince, 2000., str. 145-146.