RADOSLAV
Zulum čini strašna sila
Grčkog cara Mihaila;
Kolje, pali, pleni, žari,
Robovi su mladi, stari;
Deca, žene i devojke
Drugog služe, drugog dvore
Od večera pa do zore.
Stegoše u lance vuka,
U lanci mu trune ruka,
Ali zato nema vaja,
Ni suza, ni uzdisaja;
Nemo nosi teško igo,
Samo dekad škripne zubi,
Kad ubojna truba trubi.
Nema zvona na zvoništu,
Nema vatre na ognjištu,
Nema mača na duvaru
Nit' konjica u aharu,
Sve poplavi, sve opleni,
Sve osvoji strašna sila
Grčkog cara Mihaila.
„Ustaj, Srbe! ustaj, lave!
Nek padaju ruse gdave,
Nek iz nedra krvca lopi
Vasionu nek potopi;
Al sramota golema je,
Da Srb drugog dvori, služi,
Da mu tuđin ime ruži!
Ne znate li one dane,
One slave i megdane?
Ne znate li ona deda,
Kad je čista krvca, vrela,
Na razboju, na bojištu
Rekom tekda za slobodu,
Da sačuva ponos rodu?
Truba ječi u trubača....
Laćajte se britka mača!
Ustanite, budite se,
Vasiona nek se trese!
Nek se krši, nek se lomi,
Neka padne strašna sila
Grčkog cara Mihaila!“
Tako grme reči lava,
Kraljevića Radoslava;
A na reči, a na glase
Sva Srbija uzdrma se;
Usta staro, usta mlado,
Da se kolje, da se sveti....
Il' živeti, il' umreti!
Na noge je Srbin stao,
A Carigrad zadrhtao;
Al' besedi Halhondilo
Grčkog cara desno krilo:
„Oddetiću, pobediću,
I proliću more krvi,
Da udavim srpske crvi!“
„Idi, sine, Halhondilo!
Idi, desno moje krilo!
Pobediš li Radoslava,
Padne li mu gorda gdava —
Saliću ti sjajne dvore
Od bisera, zlata, srebra,
Do samoga neba vedra!“
I diže se strašna sila
Grčkog cara Mihaila,
Kolje, pali, žari, pleni,
Seku mači naoštreni;
No junaci srpski ćute,
Samo katkad škripnu zubi,
Kad ubojna truba trubi.
I našle se vojske dvije....
Zastava se dična vije,
Mači zveče, konji vrište,
Odapete strele pište;
Al' poviče Halhondilo:
„Đež', Srbine, beži, zeče,
Da te sablja ne poseče!“
„Stani, Grče Halhondile!
Stan', krvniče i kopile!
Ne ruži me, ne huli me,
Ne diraj mi srpsko ime,
Već na susret izađi mi!
Mesto praznih, golih reči
Neka bojna sablja zveči!“
„Vatru sipaj iz očiju,
A gromove sa prstiju,
Smrt nek ti je u pomoći,
Ad' mača mi! ove noći
Crvi će ti telo gristi!“
.....Da strašnoga otpozdrava
Na izaziv Radoslava!
Udriše se mejdandžije.....
Naopako bubanj bije;
Pancir zveči, oklop sija,
Seva sablja krvopija;
Al' u mahu, jednom času,
Kao more il holuja,
Zviždnu koplje i zahuja.
Halhondilo mrtav pade,
Grčka vojska begat' stade;
Al' da laka krila ima,
Ne uteče sokolima!
Kao snoplje leže Grci,
Još ni vesnik ne uteče —
Srpska đorda sve poseče.
I već mesto bojne vike
Stoje venci lavorike;
Mesto krvi vino teče,
Mesto lanca kupe zveče,
Mesto seva od mačeva
I zveketa od handžara
Gusle gude u guslara.
I dođoše devojčice
K'o proletnje ljubičice,
Te razneše, ao jada!
Pesme čak do Carigrada,
Te tako se na daleko
Čula dika, čula slava
Kraljevića Radoslava.
A u gradu Carigradu
Ne zna, što će, car u jadu;
U dvorima tužno sedi,
Tužno sedi pa besedi:
„Desno krilo, Hadhondilo!
Il' negdašnja gde je sila
Tvoga cara Mihaila!“
