Pjesn pri podneseniju zlatnoga perstena
| Pjesn pri podneseniju zlatnoga perstena (1830) Pisac: Evgenije Jovanović |
Primi ovaj zlatan persten, Ančice,
S njim ti dajem dušu moju i serce,
Koje će ti verno biti
I do groba teb’ ljubiti
Mračnoga.
Zlatan persten jeste darak maleni,
Al’ ga derži kao zalog zakoni
Krepke k tebi ljubve moje,
Dok nas sudba obadvoje
Rastavlja.
Cvet plavetan nek’ te, dušo, uveri
Da mi serce ot ljubovi sve gori;
Nek’ te silno opomene
Da se sećaš bednog mene
Počesto.
Kol’ko dana u godini osvane,
Toliko je teških muka za mene
Što ne mogu s tobom biti,
Čarne tvoje i ljubiti
Očice.
Neka duva hladni vetar severni,
Ja ću opet svagda biti tvoj verni,
Ti si mene baš do groba
Učinila sužnog roba
Tvog lica.
Želio bih da ti mogu svaki dan
Učiniti mali darak bar jedan,
Jer si srebra, zlata vredna,
Sercu mome ti si jedna
Uteha.
Velikim je carskim dušam’ prirodno
Da primaju i dar malen userdno;
Ljubezno će tvoje lice
Primit pregršt i vodice
Ot mene.
1830.
Izvor[uredi]
- Leskovac, M. 1972. Antologija starije srpske poezije. Novi Sad: Matica srpska. str. 194-195.
|