Pučina/43
V
KATICA, PREĐAŠNjI
KATICA (dolazi spolja s lekom): Evo, gospodine.
DOKTOR (prima lek i zagleda prema svetlosti): Da. Otvorite, Katice, pripremite mi čistu kašičicu i javite mi kad se dete
probudi.
KATICA: Razumem. (Odnosi lek u sobu.)
DOKTOR: Nemoj biti malodušan. Nemoj samo o tome misliti, osvrni se, progovorimo i o čemu drugom. (Vadi kutiju s
cigaretama) Zapali jednu. (Pali i sam.) Jesi li čitao današnje novine?
VLADIMIR: Ne čitam ih već tri dana.
KATICA (prelazi preko pozornice sa velikim tanjirom u kome je bio led i odlazi napolje).
DOKTOR: Slušaj, ti si onu stvar sa pismom pre osam dana tako izveo da bih ti ja sa mirnom savešću dao za reditelja o
kakvom pozorištu.
VLADIMIR: Eh!... (Maše rukom kao da bi hteo reći da i ne misli više na te stvari.)
DOKTOR: Ti si veštački angažovao Stankovića, on je već po celoj varoši razglasio i razneo tako čudne novosti da ti sad
važiš na sve strane kao najveći nevaljalac. Tebe skoro preziru.
VLADIMIR: Ne marim, ne žalim, ali samo ovo dete... ovo dete, rad' kojega sam sve to učinio, kada bi se spaslo. O, bože,
ja sam mislio da je ono bio najstrašniji bol kada sam se uverio o njenom nevaljalstvu, a ovo... ovo sad?
DOKTOR: Rekao sam ti, ne budi malodušan; sačekaj dok se dete probudi, videćemo tada.
VLADIMIR: Videćemo... tek ćemo videti.
DOKTOR: Slušaj, tvoja se cigara ugasila. (Pripaljuje mu) Da nastavimo. Zamisli samo, taj lakomisleni Stanković toliko je
uspeo da populariše istoriju o tvome pismu, da već evo i novine donose o tome. (Vadi novine iz džepa.)
VLADIMIR: Novine?
DOKTOR: Zar ti je čudo: naše se novine tako rado bave porodičnim stvarima. (Daje mu ih.) Čitaj!
KATICA (vraća se spolja sa ledom u tanjiru, prelazi preko poroznice i odlazi levo u sobu).
DOKTOR: Grde te, nazivaju te nevaljalim čovekom, koji je zaboravio da je otac, koji je napustio i upropastio onako
krasnu i čestitu ženu.
VLADIMIR (bono): Čestitu ženu! (Zadubi se i ispusti novine, koje je uzeo od doktora a nije ih ni otvarao)
|