Пучина/43
V
КАТИЦА, ПРЕЂАШЊИ
КАТИЦА (долази споља с леком): Ево, господине.
ДОКТОР (прима лек и загледа према светлости): Да. Отворите, Катице, припремите ми чисту кашичицу и јавите ми кад се дете
пробуди.
КАТИЦА: Разумем. (Односи лек у собу.)
ДОКТОР: Немој бити малодушан. Немој само о томе мислити, осврни се, проговоримо и о чему другом. (Вади кутију с
цигаретама) Запали једну. (Пали и сам.) Јеси ли читао данашње новине?
ВЛАДИМИР: Не читам их већ три дана.
КАТИЦА (прелази преко позорнице са великим тањиром у коме је био лед и одлази напоље).
ДОКТОР: Слушај, ти си ону ствар са писмом пре осам дана тако извео да бих ти ја са мирном савешћу дао за редитеља о
каквом позоришту.
ВЛАДИМИР: Ех!... (Маше руком као да би хтео рећи да и не мисли више на те ствари.)
ДОКТОР: Ти си вештачки ангажовао Станковића, он је већ по целој вароши разгласио и разнео тако чудне новости да ти сад
важиш на све стране као највећи неваљалац. Тебе скоро презиру.
ВЛАДИМИР: Не марим, не жалим, али само ово дете... ово дете, рад' којега сам све то учинио, када би се спасло. О, боже,
ја сам мислио да је оно био најстрашнији бол када сам се уверио о њеном неваљалству, а ово... ово сад?
ДОКТОР: Рекао сам ти, не буди малодушан; сачекај док се дете пробуди, видећемо тада.
ВЛАДИМИР: Видећемо... тек ћемо видети.
ДОКТОР: Слушај, твоја се цигара угасила. (Припаљује му) Да наставимо. Замисли само, тај лакомислени Станковић толико је
успео да популарише историју о твоме писму, да већ ево и новине доносе о томе. (Вади новине из џепа.)
ВЛАДИМИР: Новине?
ДОКТОР: Зар ти је чудо: наше се новине тако радо баве породичним стварима. (Даје му их.) Читај!
КАТИЦА (враћа се споља са ледом у тањиру, прелази преко порознице и одлази лево у собу).
ДОКТОР: Грде те, називају те неваљалим човеком, који је заборавио да је отац, који је напустио и упропастио онако
красну и честиту жену.
ВЛАДИМИР (боно): Честиту жену! (Задуби се и испусти новине, које је узео од доктора а није их ни отварао)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|