Pučina/22
< Пучина
VIII
OLGICA, PREĐAŠNjI
OLGICA (utrči): Oco!
VLADIMIR (ščepa je grčevito, digne je u naručje, zarije njenu glavu u svoja nedra, kao da bi hteo da je sačuva od nečeg, i
gorko plače): Čedo, čedo moje... ljubavi moja!...
JOVANKA (stoji još kod zadnjih vrata, pokrila oči rukama, plače i teško uzdiše, ne smejući ni da gleda prizor)
OLGICA (pošto je digla glavu): Ti me voliš, oco?
VLADIMIR (spušta je na zemlju, gleda je dugo, bori se, pa zatim je ljubi žarko i povede u sobu natrag): Idi, idi, idi igraj
se! (Odgura je)
|