Pučina/11
< Пучина
XI
VLADIMIR, PREĐAŠNjI
VLADIMIR (ulazi neraspoložen).
OLGICA: Čestitam tatice! (Poljubi mu ruku.)
VLADIMIR: Hvala, čedo moje! (Poljubi je.)
JOVANKA: A zar moju čestitku nećeš da primiš?
JOVAN: Pa moju?
MARIJA: Pa onda moju?
DOKTOR I STANKOVIĆ: I naše iskrene čestitke?
VLADIMIR: Da, hvala vam, hvala vam svima. Nešto me glava boli, te nisam tako raspoložen danas, kad bih odista trebao
da sam raspoložen.
DOKTOR: Ta, ostavi, znamo mi sve... koješta... koješta... i to ne liči tebi kao ozbiljnom čoveku.
VLADIMIR: Ne... nego...
JOVANKA: Vladimire, zar odista nećeš moju čestitku da primiš?
VLADIMIR (uhvati je za ruke, zagleda joj se poduže u oči, raspoloži se i zagrli je) Da, hoću, hvala ti, Jovanka!
zavesa brzo pada
|