Puhni, puhni, moj debeli hladu,
iznesi mi Alu na munaru,
ja l’ Aline moraste poture,
ja l’ Alinu zelenu dolamu,
ja l’ Alinu enam hamajliju, 5
štono mu je napisala majka
od namluka i od sevdaluka.
Ja sam joj ga mlada sevdisala,
sevdisala i begenisala.
Ona me je mladu potvorila 10
da sam Ali sihir učinila.
Nisam Ale ni očim’ vidila,
nego jednom u petak u podne.
Ja na vrata’, Ale mimo vrata,
a sa svoja četiri jarana, 15
u ruci mu al-katmer bijaše.
Ja mu iščem al-katmer iz ruke,
on mi daje zlatne bumne s ruke.
Ja mu mlada tiho progovaram:
— Lud ti li si, beže Ali-beže! 20
Ne daju se burme na sokaku,
već se nose u bijele dvore
mome babi na bijele ruke.
Ako mi je zlato donosio,
odnosio od zlata čeverme; 25
ako mi je svilu donosio,
odnosio svilene rukave;
ako me je jednom poljubio,
nisu usta pri licu ostala!
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 843.
