Sunašce se na put opremaše,
Sveti Ile konja osedlaše,
Sveti Đuro za uzdu držaše.
Pitala ga stara mila majka:
„Ta Boga ti, žarano sunašce! 5
Ta hoćeš li tako na daleko?“
Al' govori žarano sunašce:
„Hoću, majko, bogme na daleko
Od istoka tamo do zapada,
Od zapada natrag do istoka.“ 10
Kad li dođe žarano sunašce,
Pitala ga stara mila majka:
„Ta Boga ti, žarano sunašce!
Kada ideš tako na daleko,
Ta imaš li iđe ikog svoga?“ 15
Al' govori žarano sunašce:
„Ja ne imam niđe nikog svoga
Već ja imam Boga jedinoga
I kod Boga dvan'est apostola,
Koj' me nose tamo i ovamo. 20
Kad s' umorim žarano sunašce
Onda legnem Bogu na krioce:
Mene Bogo svako jutro budi:
„„Ustaj gore, žarano sunašce,
Pa ti ogrij nejake sirote 25
I u polju voka i težaka,
Koji ore pa sirote hrani.“
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 140-141.
