[Put putuje (Jovan)]
Put putuje (Jovan)
u strane zemlje,
po putišta i po raskrsišta.
Al’ bog pušti preku boles’
i zlokobni vetar po svetu, 5
pa ga srete na putu,
pa ga u glavu udari,
pa ga na zam obori,
pa mu uze ruke i noge,
pa mu dušu omali, 10
pa mu oči zatvori,
pa mu s'ves oduze,
pa si kuću ne vidi,
pa si ljudi ne poznava.
Pa ga najde božja majka, bogorodica 15
pa ga njega zapita:
- Što ti je, (Jovane),
što ti ležiš na putu
i po put se valjaš,
te ne tegljiš kući da si ideš? 20
A on joj se pretužio,
k'o što istin bilo:
- Fala tebe, božja majko, bogorodice,
kad si mene našla i zapitala.
Ti ćeš mene upitati, 25
ja ću tebe zamoliti,
ti ćeš mene pokazati,
pa će mene lako biti.
Ja si pojdo u strane zemlje,
po putišta i po raskrsišta, 30
al’ bog pušti preku boles’
i zlokobni vetar po svetu,
pa me srete na putu,
pa me u glavu udari,
pa me na zam obori, 35
pa mi dušu omali,
pa mi uze i ruke i noge,
pa mi oči zatvori,
pa mi s'ves oduze;
pa si kuću ne vidim, 40
pa si ljudi ne poznajem.
Božja mu majka slobodu dade:
- Ne boj se ti od toj, (Jovane),
toj si ti namer nameril,
pa si uvatil namer s nečistivnicu. 45
Nego ti se od toj ne boj.
Tebi je tamo blizu (Borko);
on znaje od namer
i od nečistivnicu da baje,
on će tebe prebajati, 50
sve će boljke smamiti i skupiti,
namer i nečistivnicu na stranu odbiti,
pa će njega raspratiti po svet,
kao ’čela po cvet.
Još božja majka u govoru beše, 55
stiže (Borko), donese kitku bosiljak,
što je boga molitvila;
strelu - božju spremu,
što je gospod zaoštrio,
laku metlicu, žešku mašicu, 60
oštru britvu, što zateče -
tuj zaseče.
Tajni basan zabajao,
od zlo otimao,
od boga odmolio, 65
od smrt otkupio.
Sve je boljke smamio i skupio,
namer i nečistivnicu na stranu odbio,
pa ga njega raspratio,
po svet, kako’ čela po cvet. 70
Ustu, ustupi, natrag se vrni,
da se rasturi, da se razrine,
kako pile iz ljuspinu,
kako baba iz rubinu,
kako zmija iz košulju. 75
Ustu, ustupi, natrag se vrni!
(417, s. 21-23)
