[Пут путује (Јован)]
Пут путује (Јован)
у стране земље,
по путишта и по раскрсишта.
Ал’ бог пушти преку болес’
и злокобни ветар по свету, 5
па га срете на путу,
па га у главу удари,
па га на зам обори,
па му узе руке и ноге,
па му душу омали, 10
па му очи затвори,
па му с'вес одузе,
па си кућу не види,
па си људи не познава.
Па га најде божја мајка, богородица 15
па га њега запита:
- Што ти је, (Јоване),
што ти лежиш на путу
и по пут се ваљаш,
те не тегљиш кући да си идеш? 20
А он јој се претужио,
к'о што истин било:
- Фала тебе, божја мајко, богородице,
кад си мене нашла и запитала.
Ти ћеш мене упитати, 25
ја ћу тебе замолити,
ти ћеш мене показати,
па ће мене лако бити.
Ја си појдо у стране земље,
по путишта и по раскрсишта, 30
ал’ бог пушти преку болес’
и злокобни ветар по свету,
па ме срете на путу,
па ме у главу удари,
па ме на зам обори, 35
па ми душу омали,
па ми узе и руке и ноге,
па ми очи затвори,
па ми с'вес одузе;
па си кућу не видим, 40
па си људи не познајем.
Божја му мајка слободу даде:
- Не бој се ти од тој, (Јоване),
тој си ти намер намерил,
па си уватил намер с нечистивницу. 45
Него ти се од тој не бој.
Теби је тамо близу (Борко);
он знаје од намер
и од нечистивницу да баје,
он ће тебе пребајати, 50
све ће бољке смамити и скупити,
намер и нечистивницу на страну одбити,
па ће њега распратити по свет,
као ’чела по цвет.
Још божја мајка у говору беше, 55
стиже (Борко), донесе китку босиљак,
што је бога молитвила;
стрелу - божју спрему,
што је господ заоштрио,
лаку метлицу, жешку машицу, 60
оштру бритву, што затече -
туј засече.
Тајни басан забајао,
од зло отимао,
од бога одмолио, 65
од смрт откупио.
Све је бољке смамио и скупио,
намер и нечистивницу на страну одбио,
па га њега распратио,
по свет, како’ чела по цвет. 70
Усту, уступи, натраг се врни,
да се растури, да се разрине,
како пиле из љуспину,
како баба из рубину,
како змија из кошуљу. 75
Усту, уступи, натраг се врни!
(417, с. 21-23)
