Put oko sveta (komedija u deset slika)/7
VII
APOTEKAR i PREĐAŠNjI
APOTEKAR:
(Dolazi hitro sa telegrafistom i g. Simom. Svi su svečano obučeni, sa kokardama. Apotekar ima cilinder).
Dobar dan, gospođo! No, došao je jedanput taj svečani čas. Ne možete verovati, kakvo je uzbuđenje u varoši. Gospodin prota je odobrio i zvona da zvone.
PERSA:
G. Zemlička, po Bogu brate, zašto tako radite?
APOTEKAR:
Molim?
PERSA:
Šta učiniste od moga muža i moje kuće?
MIKA:
Dozvolite mi, gospođo, da uzmem u zaštitu našeg sugrađanina i brata Slovena. Nije on sam bio toga mišljenja, da gazda Jovanče putuje. To je mišljenje svih naprednih ljudi.
G. TOMA:
(Prgavo).
Da, takvih kao vi.
MIKA:
Da, kao ja, gospodine. Ja sam jedan moderan telegrafista i svetski čovek, koji sam, kao devetogodišnji hugista radio u Veogradu na međunarodnoj liniji, morao pristati uz one, koji su bili za putovanje. Ja, vidite, i sada nalazim da je dužnost svakog građanina, da, sem svoje uže otadžbine, pozna i svoju širu otadžbinu!
G. TOMA:
Pa, molim vas, kad je to dužnost svakog građanina, što vi, gospodine, niste otputovali u svet, i što ovaj gospodin (Pokaže na apotekara) nije otputovao u svet?
APOTEKAR:
Molim, ja svake godine putujem u Mehadiju.
MIKA:
A mislite da ne bih želeo putovati? Ako tako mislite, činite mi nepravdu! Jedanput sam u Beogradu imao prilike da ekspediram depešu za Buenos-Aires. Zamislite, Buenos-Aires. Verujte, uzdisao sam: Buenos-Aires.
G. TOMA:
Hm' Buenos-Aires, i to mi je nešto! Jagodina, gospodine, Jagodina, kakav Buenos-Aires!
G. SIMA:
(Koji je za to vreme bio na vratima, prilazi hitno).
Dolaze, evo ih!
APOTEKAR:
No, eto, a mi razgovaramo! (Uzmuva se). Izvinite, molim!... Dakle, pazite, ovde će stati pevačko društvo, ovde, evo ovde, muzika. Pazite, g. Miko, muzika svira: „Hej Sloveni!” A pevačko društvo peva: „U žarku Afriku”. Vi, g. Simo, vi ćete se popeti na ovaj dud, daćete šnuftiklom znak, tamo na Đurđevo brdo da pucaju prangije.
G. TOMA:
A šta, i prangije će pucati? E, ako, ako!
TELEGRAFISTA:
Molim vas, mi želimo ovaj epohalan događaj da obeležimo; nas trojica, koji pretstavljamo priređivački odbor, uložili smo sve svoje sile.
G. SIMA:
(Koji je opet bio na kapiji, dojuri).
Evo ih, zaboga! (Spolja se čuje larma).
APOTEKAR:
(Buni se).
Evo ih, molim, evo ih! Evo ih, zaboga! Ali, zaboga, eto ih! (Muzika).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|