Putnik (1898)
Smoren pogled mutnog oka
Već mi stiže burni grad,
Još dva do tri laka skoka -
Pred kapije dvoru mome
Na konjicu laganome
Dojezdiću mlad.
Kopitom će konjic biti,
Da pozdravi mirni dom;
A seja će suze liti
Kad otvori teška vrata,
Mile ruke oko vrata
Sviće bratu svom.
Ah, zašto me, nado pusta,
Tako varaš dan i noć?...
Moj konjicu, grivo gusta,
Skrati maha gredu svome,
Jer kad dođeš dvoru mome,
Ti ćeš grobu doć...
Tamo živog srca nije,
Koje žarko ljubi nas, -
Prazne sobe tama krije;
Tu me neće više zvati
Niti bratac, niti mati,
Niti sejin glas...