Putnik (Đura Jakšić)
| Putnik Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1855. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Putnik
Uvek na opazu,
Kud čovek ne brodi;
Birajući stazu
Koja sreći vodi,
Gledi staze redom:
»Ovom neću ići;
Idem pravo sredom,
Pre ću k meti stići.«
I polazi s Bogom
Putem putnik mladi,
Mladom, lakom nogom
Po cvetnoj livadi.
Što je drugom teško,
Lako je za njega;
Srce mu s' viteško
Ne plaši ničega.
Po bregovi tuđi
K'o žerav se sija,
Ide pevajući,
A znoj ga probija.
Sa junačkim skokom
Sve bede obara,
Pred njegovim okom
Sve se u raj stvara.
Mnogo je obiš'o
Sveta pregolema,
I doma bi iš'o,
Ali doma nema...
»Mira meni treba,
Snaga mi je pala,
A zaradit' hleba
Ruka j' malaksala.
Ah, baš nigde stanka,
Nigde za meneka!
Starost me, nejaka,
Starost mene čeka!«
I sa tugom veljom
Laća štap opeta,
No ne s onom željom:
Upoznati sveta.
Upozna ga dosti,
Ne treba mu više:
Sve mu već pakosti
O grud se razbiše.
Vrane njemu kose
Postaše srebrne;
Dobre noge nose,
— Da u grob posrne...
»Zbogom, svete beli,
Ja stazu izbira';
Duša dalje želi,
Telo ište mira!«
I sve na opazu
Dalje putnik hodi,
Rado sledi stazu
Koja grobu vodi...
|