Prošeta se Ivanica,
od mejane do klad’nče.
Zagubila kovan kolan,
kovan kolan, srebren đerdan.
Progovara Ivanica: 5
„Da koj bi ga, bre, našaja,
ne bi znala što bi dala!
Dala bi mu belo lice,
belo lice neljubeno;
crne oči, gajtan veđe, 10
ravnu snagu nekršenu,
ruse kose nemrsene!“
Reference
Izvor
Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 70-71.
