Protekcija (komedija u pet činova)/69
IX
MANOJLO, JOVANKA
MANOJLO (Sam): Opet ja! Da pokvarim — ja; da popravim — opet ja! I sad, ako se tamo ne pogode, opet će: ’Ajde, Manojlo, reci ovome gospodinu, da je suviše visoko skočio, Samo tu leži zec, što ovaj sad nije suviše visoko skočio, jer je Aćim zamesio nešto krupno tamo kod ministra. Neka kaže on šta hoće, al’ zamesio je, drukče ne može biti!
JOVANKA (Dotrči): Oče, oče! Kanda je tamo proševina, je l’ te — tako nešto izgleda?
MANOJLO: Čućeš kad bude vreme da čuješ!
JOVANKA: Al’ molim vas, oče, samo bih nešto volela da znam: zar neće gospodin Mladen uzeti Julku, zar to nije već svršena stvar?
MANOJLO: Svršena je, ali naopako.
JOVANKA: Naopako?
MANOJLO: Odbili su ga. Ja sam mu to baš u oči kazao.
JOVANKA: Vi? A je l’ te, oče, je l’ mu bilo krivo, je l’ ga bilo žao?
MANOJLO: Pa i nije; izgleda mi kao da je jedva čekao.
JOVANKA (Ushićena): Je l’ istina? (Hoće da ga poljubi).
MANOJLO: De, šta ti je sad? ’Ajde, 'ajde, ostavi me; moram i ja tamo da pomognem. Ne može se ništa bez mene svršiti kao što valja. (Ode u sobu).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|